ЛАЖ
То што се о овој теми говорило и писало током историје, што су о њој мислили велики умови и мали људи, што је она свуда: у нама и око нас, то не значи да ја немам права да о њој кажем нешто. А право сам си сам дао. Тема је стара, али да се не лажемо, свака тема је добра. Лагање је иманентно својство човеково. Лаж није хришћанска измишљотина, али је чињеница да јој је Библија дала место на почетку – у Постању. Човек лаже и када му се хоће и када му се неће. И свесно и несвесно. Лаж нема меру. Кантар којим се мери лаж нико још није баждарио. Не постоје велика и мала лаж, али постоје велики лажови и они други. Откривати истину исто је што и откривати лаж. Некада је лакше са друге стране. Сва наука, филозофија, уметност и религија су упрегнуте у трагању за истином.
Бог је истина,
Обрат, нажалост, не важи!
Човек је сведок.
Не верујем да ће се ту ишта променити
До краја света.
Исус о себи: „ Ја сам пут и истина и живот.“ (Јов. 14.6.) Из ових речи се може закључити да је Бог истина, али се не може знати да ли је Он једина истина. Или је Он истина у мору истина и лажи! Бог је једини и Он је истина, али постоје и друге истине. Постоје разне песме на исту тему, па и са истим насловом, од разних песника, па чак и варијације на исту тему од истог песника. Задатак истине био би да изађе из мрака. Њен задатак био би да отвора четворе очи. Она би морала непрекидно да светли како би људи лакше проналазили Бога. Њен задатак био би да се уздигне до Господа. То би био начин уздизања човека.
Истина је Бог!
Да ли је зато немогуће достићи истину?!
Лаж се котља као грудва снега низбрдо и све је већа.
Лаж се не може улубити.
Лаж не пуца по шавовима него по главама.
Ако је човеку потребна илузија, онда то није лаж.
Нејтеже је изборити са са сопственом лажи.
Лаж је нада која кратко траје.
Лаж је охолост.
Лаж је безобзирност.
Лаж је болест.
***
„...Уметност
Је потпуна, кад је људска.
Људска је
Као обрушени пигмент, иглице светлости
Обезбеђујући простор унутра својих ограничења
Убеђују, као показатељи могуће страсти,
Као одговарајуће мерило, и страсти
И њеног предмета. Уметник лаже
Да би поправио истину. Верујте му.“
(Чарлс Томлинсон:„Размишљања о Џону Констаблу“)
Реч „лаж“ се увукла и у Десет Божјих заповести. Па у 9. заповести се каже: „Не сведочи лажно на ближњега својега.“ Да ли то значи да се лажно сведочење може толерисати ако није на ближњега својега?
Лажима се људи баве од кад је света. Користе и (зло)употребљавају лажи. Али не важи више она стара прича: „Гледа ме у очи и лаже.“ Сада се користе машине и помоћу њих се убацују лажи на друштвеним мрежама, у великим системима. Убацују се вируси од којих кија читаво човечанство заједно са својим измишљотинама, са својим машинама.
Неке моћније државе већ су образовале сајбер јединице које имају специјалне сајбер ратнике који ће се бавити убацивањем у системе противника, тј. друге државе, подметањем лажних података, подметачинама сваке врсте.
Наравно да се са оваквим „напретком“ човечанства мора мењати и етика. Без обзира што још увек важи да је лаж недељива као и истина, етика ће бити друга. Лаж као оружје ће бити моћнија од било којег другог оружја. И без крви ће падати системи.
Дворске интриге и подметачине сада су доступне свим робовима који раде у банкама, у осигуравајућим друштвима, у државној администрацији, у војсци, у полицији, сви ће они доприносити ширењу лажи и биће поносни што спадају у ту врсту интелектуалаца којима је неоправдано припала та одредница „интелектуалац“, која би могла бити замењена са лажовчина, подметач, гладијатор, пироман...
Лагање има упориште у детињству. Деца покушавају да за себе измисле бољи свет. То су први кораци песника. Док они стварају своје светове други се батргају не би ли избегли судбину свиња.
Лаж се оповргава, а истина се доказује! Макар помоћу сведока. Мада се често практикује и следећа формула: „Ако је до заклетве, крава је наша.“
Лаж је често потка у књижевном делу. Она је често уткана у трагедију и нажалост трагедија је њена последица.
Лажовчина, стално лаже, а никада не поцрвени.
Лаже као пас!
Лаже док зине!
Лаже, а ни да трепне!
Лаже, брате, нико му раван није!
Лаже, само тако!
Лаже, и готово!
Лаже и самог себе!
Лаже и верује у то!
Лагање је кукавичлук!
Лагање је превара!
Лагање је болест!
Због лагања су многи поштени људи изгубили главу! Сетите се Сократа. Он је заслужио да га се сетите. Сократ је био истина, а и сада је. Истина се, дакле, не може убити. Неки тврде да постоје безазлене лажи. Минхаузен је причао ловачке приче, а ово што je нас задесило није за причу! И рибари увеличавају рибе у својим причама, али приче о пензијама и платама превазилазе машту.
Лаж је отпорна на истину.
Истина је склона кородирању.
Истина тражи сталну заштиту.
Лаж временом постане грмаљ.
Лаж се не може премазати неком бојом.
Она је намазана.
Она је мазна,
и зачас се измигољи.
Лаж је љигава.
Истина боде.
Зато је многи избегавају.
Нарочито кукавице.
Истина се тешко дефинише,
а за лаж се то и не захтева.
Лаж тера истину у мишју рупу.
Истина би требало да буде моћно оружје.
Истина је често у служби лажи.
Лаж никада не служи истини.
Кад је реч о импликацији,
онда из лажи све излази.
А од тога свега тешко је изабрати истину. Лаж има шминку.
Увек је нафракана и има скупе и блештаве хаљине.
Истина је увек гола.
Као добра песма.
*****
Лаж је у унутрашњости,
понекад се тешко открива.
Лаж је црвена,
због тога не може да поцрвени.
Лаж има дебелу кожу
Кроз коју се тешко пробија црвенило.
Истина је крвава,
Истина и човек једно су.
Истина је крв.
Истина се рађа у крви.
Истина се не може уситнити
нити се може разменити за ситне лажи.
Истина и лаж се трампе за крв.
Истина за истину,
крв за крв.
Лаж је дубоко у човеку.
(Код плитких људи то није случај.)
Не морате се сложити са Буковским, али не можете порећи занимљивост: „Увек ћу се сећати дворишта у основној школи и малишана који су на помен речи ,,песник” или ,,поезија” почињали да се смеју и ругају. А капирам и зашто – зато што је поезија лажна. Она је лажна и снобовска вековима уназад. Превише је патетична. И прецењена је. То је гомила смећа. Поезија је већ вековима скоро тотално срање. Чиста превара, лажњак.
Не бих желео да ме погрешно разумеју, било је и неколико веома добрих песника. Као онај Кинез Ли По. Он је био у стању да унесе више осећања, реализма и страсти у само четири или пет једноставних стихова него што већина песника може на четрнаест или петнаест страница свог срања. А и локао је вино, такође. Обичавао је да плови у чамцу низ реку, запали своје песме и пије вино. Владари су га волели зато што су разумевали оно што је писао… и наравно, спаљивао је само лоше песме.“
Спалити лошу песму је исто што и спалити лаж. Како је то промакло Буковском, а није Дилану?! Буковски је био близу. Алкохол је средство за испирање рана, али није лек за сваку рану. То је једини разлог због којег је он избегавао пијане докторе. Најважније у његовој причи је да није заборавио песника – творца.
И у уметности је лаж камен који највише жуља. Према навoду З. К. Паланског велики Роден се овако изјаснио: „Ружно је у уметности оно што је лажно, што је вештачко, што тражи да буде лепо и дивно уместо да буде изразито, оно што је извештачено и усиљено, што се без повода осмехује, што се без разлога пренемаже, што се извија и прси без узрока, све што је без душе и истине, све што је парада лепоте и љупкости, све оно што лаже.“ Роден такође каже: „У уметности је, у ствари, лепо само оно што има карактер.“ Остаје нам само још да сазнамо шта је уметност?!
Лаж се брзо преноси
И нису јој потребни комарци.
Истина је тешка
И могу је носити само главоње.
Само они могу прености истину.
Главоње, не коњи и волови,
а ни слонови!
Главоње.
***
Истина је тешка.
Тешко се носи,
Ни песма је издржати не може.
Ломи кичму,
Тешка болест,
Али није заразна као лаж или глупост,
А најтежа боест јесте поезија,
На срећу не лечи се.
Од Емпедокла наовамо људи су се више бавили лажима него истинама. Пребирајући по лажима откривали су зрнца истине. Истина светлуца као злато у песку. Истина је кап у мору лажи. Истину пију само изабрани људи. То су они што могу да из тог мора лажи лизну само оне чаробне капи истине.
Лаж изједа човека изнутра,
Једе му душу,
Једе му џигерицу.
Лаж гута све.
Истина се храни само истином. То је формула за песнике, а политичари упражњавају само лажи. Када историја утврди нешто, онда је касно.
Истина пуца од среће
Када је неки главоња открије.
Лаж тера човека као ђаво.
Истина је увек жртва лажи.
Истина гине
Све док не загине.
Липти крв,
Шкропи историју.
Крв за крв!
Зуб за зуб!
Око за око!
А где је истина?!
Када открију да је лаж лаж, онда многи сматрају да су открили истину, а открили су само лаж.
„Увреда је лаж самом себи о својој величини.“
(Достојевски)
„Трговац ти лаже са смијехом,
жена лаже сузе просипљући,
нико крупно ка Турчин не лаже.“
(Његош)
Овај последњи Његошев стих га је довео у ситуацију да га сада разни политиканти и којекаква пискарала без икаквих аргумената проглашавају геноцидним писцем. Геноцидни?! Гле. Други стих нападају жене из разних тзв. невладиних организација. Вероватно им не смета што лажу. А и то је људски. Први стих нико није спомињао. Претпоставка је да се то сматра нормалним, то што трговац лаже, а још се и смешка.
Човека је ваздан интересовало шта је са друге стране. Да није било сведока многи од нас би били ускраћени за истину – не бисмо знали за Господа. Ако знамо да истина зависи од система шта је то што људе наводи да руше туђе снове – системе?
Бог је ујединитељ. Разједињени људи су пси луталице. Пси рата. Бесни пси.
Уместо закључка
Код мене у Великом Боњинцу за момка и девојку који се забављају, који се воле, некада се говорило: Льжу се.
