Странице

уторак, 6. октобар 2020.

Мирослав ТОДОРОВИЋ: ШТАП ЗА СТОЈАНА БОГДАНОВИЋА

 

Штап за песника Стојана  Богдановића

 

На рамену петао му пламти

У руци штап премудри пева

Песму укрштених путева

 

                                                                                               Васко Попа: Свети Сава

 

У ПОРТИ цркве Светог Ахилија у Ариљу дне. 11. 09. 2020.

Дарујем штап од мушке клеке песнику и философу Стојану Богдановићу

Сунчано јесен по околним  брдима меша летње и јесење боје

Из цркве тишина пуна векова као  значењa између две песме

Руку која прима штап обасјава немуштим    сјајем звона  што зна путеве

Оним што ће у песму лавиринт тачку универзалну

Бити књига са сенкама путника и свецима што мир небески овде налазе

 

У том миру историја – све што прошло је

Камен на коме стојиш камен прича и боје са зида

Све блеђе то светлости белине  све ближе

О чему реч у плавети видик  Спису

 

Видиш кроз песму пријатељу

Овај штап је жезло теби суђено

Змија двоглава око је његово видело чује као

Што се твој пут у молитвеној тишини види онај

Земаљски што  после свега стих пОста.

Корача као Реч са небом понад песме

 

Кoрачај све док светац не будеш

Кoрачај све док и сам штап не постанеш

Све док иза тебе

Онај звук* додира штапа и земље   на небу  остане

С облацима понад рукописа

 

Е да прича о путу никада не престане

А белином  штап из  песме o томе  перо

 

*Покуцај у небо и ослушни звук!


 

 

 

Стојан БОГДАНОВИЋ: ЕХО ТРАГЕДИЈЕ

Стојан Богдановић     Овде неће бити речи о трагедији као књижевном делу, нити о њеној структури, нити о њеном историјском усавршавању и...