ПОТРАГА ЗА ЧОВЕКОМ СЕРГЕЈА МУРАВЈЕВА
Сергеј Муравјев се повремено врати својим располућеним личностима, чини се да у данашњем свету других и нема, али овај пут, мора се признати лакшом руком, (у)савршеном, која препознаје изванредну композицију. У центру је прозорче кроз које се види свећа, а сећате се да је Диоген свећом тражио човека. Овај сликар се упустио, одавно већ, у потрагу за човеком. Реч је о психолошким анализама које су изванредно пренесене на платно. Трага се за човеком. Наравно, та се потрага дешава још када се појавио човек-риба, што је симболички представљено у човеку са десне стране слике, где се истиче око рибе, а друга половина човека је у сенци, јер једна свећа није довољна да би осветлила сваку личност. Рекли бисмо да је на другој страни слике био свитак, али свитак који има око, или који отвара очи, што је и улога свакога свитка, сваке књиге. Прозор је ту да споји ова два лика, или да их раздвоји, да један другога ставе на нишан. Књига јесте прозор у свет. Муравјев нам отвара очи. Он тврди да је уметност прозор, али да једна свећа није довољна. У сваком случају, звирните, можда вам се посрећи, можда прогледате. Разгрните мрак, можда нађете свог човека. Човек је луча која најдуже светли. Човек пали лучу у име Господње. Човек осветљава васиону. Само напред, можда се сретнете. Уметност је ту да човеку отвара очи.
Може се слика посматрати и овако, оба су ока у једној глави, а у истој глави је и прозорче у коме тиња свећица, опет је реч о тражењу човека, али овај пут је тражење себе. Копање по унутрашњости је давнашња опсесија филозофа и уметника. Ни Сергеј Муравјев му није одолео. Песник је овако рекао, Ко нађе себе, нашао је цео свет. Из тог света, из тог рудника, Муравјев износи на светлост дана своје слике, своје снове, своје ноћне море.
20.11.21.
