КРС(Т)[1]
 |
| Стојан Богдановић |
Годинама базао сам по Србији,
По балканском блату,
Са Србијом у глави
И са њеним блатом на опанцима,
Ходао сам и по туђим
земљама
као по својој.
Ко
зна шта сам тамо тражио,
Схватих једног
дана да нема другог раја,
Било
је то тик пре (к)раја.
Вратио сам се у
отаџбину,
А када ћу доћи себи,
Е, то не знам.
На клупици испред куће
Са комшијама повратницима шетамо флашу
Мученице од боњинских шљива.
Чекамо да се Боњинчани
врате мајчици Земљи.
Крс(т) свакога дочекује раширених руку.
