Ранко ПАВЛОВИЋ: СЛИКАР КОЈИ ВИДИ ТИШИНУ

СЛИКАР КОЈИ ВИДИ ТИШИНУ[1]

Ранко Павловић, песник

                     Стојану Богдановићу

Нитима космичког шума,
с клупка на палети,
сликар преноси тишину
у тихе дрхтаје срца.

На врху киста
нечуј се скутрио
у црвену капљицу,
да се сједини
с азуром западног неба.

Сликар види тишину,
слуша љубичасто дамарање
у добро затвореној туби,
осјећа укус лахора
с цвијета медоносног багрема,
милује га додир
божанског мира
што из неког другог свијета
долијеће на слику у настајању.

Сликом која расте
корачају мисли,
док се сликар полако
стапа са тишином.

---

[1]  Текст Стојана Богдановића понука ме да напишем  пјесму.“   

 Реч је о тексту „Сликар који види тишину“, Политика, `18. Маја 2021.