СРПСКИ АФОРИСТИЧАРИ
ПРИРЕДИО ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
УЗ АСИСТЕНЦИЈУ СТОЈАНА БОГДАНОВИЋА
Александар Баљак
-Ако је премијер први
међу једнакима, то значи да у влади нема горег од њега.
-Американци бране своју отаџбину где год се она појави.
-Иако је свака жена могла боље да се уда, ниједна то није урадила.
-И ја знам да ништа не знам, али не правим од тога филозофију.
-Најбоља сатира настала је у ружним временима, а за савремену долазе бољи дани.
-Пошто ђаво никако није долазио по своје, морали смо ми да одемо до њега да
видимо где је запело.
-Поука о правном леку: ко правду тражи на суду, тај и треба да се лечи.
-Секс је могућ и у стотој, али ко би се тога сетио?
-Србија је много лепа земља. Који год део да узмете, нећете се покајати.
-Србија треба да буде уређена земља. Да се не брукамо сваки пут кад нам дође
окупатор.
Александар Баљак је рођен
1954. године у Црвенки. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама: “Убедили сте
бога у мени”, “У границама демократије”, “Крвави повод”, “Сумњиво окупљање
речи”, “Рат је први почео” и “Зидови на хоризонту”. Живи у Београду.
Бојан Љубеновић
-Има оних чији се
професионални углед толико срозао да свако вече гостују на телевизији.
-Наш председник никад не иде на одмор. Не може да допусти да други нешто
забрљају.
-Некада смо се пљували преко плота. Данас се пљујемо преко новина.
-”Ниједан појединац није јачи од државе!”. Рече диктатор.
-Нико тако ревносно не извршава наређења као наш врховни командант!
-Осумњичене - имамо. Оптужене - имамо. Осуђене - немамо! Не можемо ми баш све
да имамо.
-Срушише нам тендер. А, таман смо га наместили.
-У Влади Србије у току је акција ПРОДАЈМО ДОМАЋЕ. Акција траје док трају
залихе.
-У нашој породици криза је толика да ће нам прошлогодишње фотографије са
летовања важити и ове године.
-У нашој фирми само је чистачица нестраначка личност. А и њу ће да почисте.
Бојан Љубеновић је
рођен 1972. године у Београду. Пише афоризме, приче и романе. Објавио је преко
двадесет књига, а међу њима су књиге афоризама: “Писма из Београда”, “Поцепани
сунцобран”, “Београд, ливе”, “Смејалице”, “Љубав за понети”, “Трн у оку”,
“Шлајфна без карактера”, “Противотров” и “Откачена школа 5”.
Бојан Рајевић
-Бајке почињу са био
једном, а предизборна обећања са биће једном.
-Зашто се краде накит са умрлих? Зато што је све живо већ опљачкано.
-Здрав човјек има хиљаду жеља, а болестан само једну: да побиједи на изборима!
-Злочинац је првостепеном пресудом осуђен, а другостепеном ослобођен. Нико не
може да буде два пута кажњен за исто дјело.
-Кад умре овај диктатор, изабраћемо новог. Нико није незамјенљив!
-Како да опремите затворску ћелију? Одлучите се за нашу владајућу гарнитуру.
-Ко лаже, тај и краде. На њега пада цијела организација посла.
-Нема потребе да се бринемо за цијене. Нису више мале!
-Предсједник је већа непогода од поплаве. Спорије се повлачи.
-Улице у којима се налазе важне државне институције су увијек чисте. Ту се редовно скупља смеће.
Бојан Рајевић је рођен
1988. године на Цетињу. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама: “Маратон на
кратке стазе” (коаутор), “Бродоградња у боци” и “Путокази за недођију”.
Братислав Костадинов
-Ако не миришете власт,
то смрди на издају.
-Ако старлета жели у владино јато, прво мора у министрово крило.
-Као на покретној траци. Ето како се радници отпуштају.
-Ко верује у црно-белу истину, вероваће и у шарену лажу.
-Не потцењујте мајмуне! Њихови потомци су направили атомску бомбу.
-Одстранили су вам мозак? А у којој странци?
-Седма уметност је некада била осмо светско чудо, а данас је девети круг пакла.
-Србија је привредно чудо. Чудо је да још увек има привреду.
-Стајали смо на танком леду, а онда нас је огрејало сунце.
-Стално смо на ивици ножа. То је оно што нас коље.
Братислав Костадинов је
рођен 1975. године у Крушевцу. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама:
“Воштена интелигенција” и “Девети круг спектакла”.
Далиборка Шишмановић
Кепчија
-Вести из земље су
крајње оптимистичне. Ако их пратите преко сателитског програма.
-Данас се многе историјске личности оправдано величају јер су својевремено
остале краће за главу.
-Европа не може без нас. Најтраженији су генијалци и физикалци.
-Жути и црвени не могу заједно, али у политичком мраку се све боје слажу.
-Знате ли ко има стварну власт: левица или десница? Имате право три пута да
погађате.
-Ко каже да смо запоставили уметност? Поседујемо највећу галерију лопова.
-Лако је волети отаџбину. Тешко је живети у њој.
-Лакше је заменити радника него машину. Машина мора да се плати.
-Остављена жена је неутешна. Можда би јој лакше било да је пре корпе добила
ташну.
-Старлете су озбиљна претња за земљу, јер се пластика споро разлаже.
Далиборка Шишмановић
Кепчија је рођена 1974. године. Пише афоризме. Објавила је књигу афоризама
“Представа о животу”. Живи у Цириху.
Дејан Тофчевић
-Влада је обуставила
рад и резултати нису изостали.
-Влада ништа не препушта случају, она све сама упропасти.
-Док сам био млађи гутао сам књиге. Сада немам шта да једем.
-Извозимо памет али чувамо сировине. Сад оне паметују.
-Историју би писали поражени да не морају да спашавају живу главу.
-Какви су то лопови! Оставили су ме без текста.
-Крвна слика је такође портрет, али изнутра.
-Наша привреда никада овако добро није стајала.
-Полиција бије народ као стоку. Неће да му крши људска права.
-Суд историје се огласио ненадлежним за злочине које су починили победници.
Дејан Тофчевић је рођен
1971. године у Ужицу. Пише афоризме, кратке приче и поезију. Објављене књиге:
“Црно на бело” и “Предсказање прошлости”. Живи у Подгорици.
Драган Миљковић
-Ако им дозволите да
вас сломе, свима ће рећи да сте пукли.
-Вама је полиција за петама, а ви од мене тражите савет? Идите бестрага!
-Вечност је и онај тренутак који никада неће доћи.
-Морални закон не дозвољава човеку да краде и лаже. Закон који прописује држава
даје веће слободе.
-Од оних који су купили дипломе већи су криминалци они који су их запослили као
дипломиране купце.
-Предсказују смак света. Ништа од свега!
-Све пролази, само праве вредности не могу проћи.
-Странци плаћају домаће издајнике. Србија не плаћа ни патриоте.
-Усијане главе често искључују мозак.
-Царство небеско је у нама. Око нас је материјално и духовно сиромаштво.
Драган Миљковић је
рођен 1975. године у Сурдулици. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама:
“Праведна казна”, “Почетак краја”, “Прете ми досијеом”, “Ћути и гласај”, “Ни
говора о ћутању”, “Извините ако сам претерао”, “Слушајте и када вам се говори”,
“У инат страху” и “Тачка црта круг”.
Горан Иванковић
-Ако не знате ништа да
радите, идите у политику. Она вапи за таквим кадровима.
-Био је човек без грешке. То му је једина мана.
-Видео сам поштеног човека. Пука сиротиња.
-За лажно сведочење иде се у затвор. За лажна обећања у политику.
-Избори су били поштени. На њихов исход нису могли да утичу ни бирачи.
-Купио сам диплому и радно место. Још да купим радни стаж, па да идем у
заслужену пензију.
-Наша сиротиња није настала сама од себе. Она је системски стварана.
-Не може више лоповима да се гледа кроз прсте. Мораће да се зажмури.
-Нису сви криминалци исти. Они који раде за власт су бизнисмени.
-Ова влада је урадила доста више од претходне. Зато је и штета доста већа.
Горан Иванковић је
рођен 1962. године у Љигу. Пише афоризме. Афоризми су му објављени у зборницима
и антологијама.
Игор Дамњановић ДИБ
-Влади је овај народ
добро познат. Већ га је пљачкала у претходном мандату.
-За писање сатире морате имати ону ствар. Мозак!
-Логично је да ће мртви гласати за владајућу странку. Она их је сахранила!
-Написао је роман против власти, али га није објавио. Мора још да одлежи.
-Наш народ је патриотски растројен.
-Овде се зна шта се не сме. Не сме да се зна!
-Од писања тренутно не може да се живи. Од тога се живи вечно.
-У њиховој странци има и стручних људи. Један се јуче попео на бандеру да окачи
плакат.
-Хоћемо у Европу по сваку цену. А то ће скупо да нас кошта.
-Храна у скупштинском ресторану продаје се јефтино. Баш као и они који се њом
хране.
Игор Дамњановић ДИБ је
рођен 1989. године у Београду. Пише афоризме, песме, приче, драме и хаику.
Објавио је књигу афоризама “Ништа лично”.
Јован Зафировић
-Да бисте некажњено уништавали Србију није вам
потребна дозвола, него функција.
-Емисије штетних гасова и телевизијске емисије спаја само једно. Тровање људи.
-Знам људе који су још увек добри. Коме требају, може да их искористи.
-Кад устану Срби, одговарају увек.
-Млади улазе у политику са идејом да промене неке ствари. И кад уђу обавезно
промене мишљење.
-Народ нема пребијене паре. Код нас их само политичари млате.
-Радници се више не третирају као робови, већ као потрошни материјал.
-Само завршите факултет, посао вас чека. Свуда се траже волонтери.
-Само председник зна ко ће бити мандатар. Њему су једино рекли страни
амбасадори.
-Студенти упадају на буџет кад положе све испите. Остали најчешће кад падну из
достојанства.
Јован Зафировић је рођен 1997. године у Доњим
Кормињанима код Косовске Каменице. Пише афоризме, кратке приче и поезију.
Објављене књиге: “Три божура” родољубива поезија, “Шта ћеш да будеш кад
порастеш” приче за децу и “Драги дневниче” поезија за децу.
Лела Милосављевић
-Вежи коња како газда
каже. Газда најбоље зна где има да се пасе.
-Звали ме из кућног савета, да обележим сандучиће. Неко им рекао да добро
пишем.
-Једном кад постанеш пензионер, од тебе ће зависити и породица и друштво.
-Кажу да нам судбина зависи од гласа, изгледа да немамо слуха.
-Код нас се сировине не прерађују, то нам је готов производ.
-Лепо је бити велики у својим очима, али не заборавите да и други имају очи.
-Моја породица је сачувала наследство још од прадеде, сви имамо зелене очи.
-Од лопова не може да се живи, осим ако се удаш за једног.
-Подршка је била искрена, све док су се надали неуспеху.
-Синдикат, то је она група што нам свира о правима.
Лела Милосављевић је
рођена 1966. године. Пише приче и афоризме. Објављене књиге прича: “Трагови
босих стопала”, “Плес међу свицима” и “Ревакцинација”. Живи у Ужицу.
Марина Раичевић
-Ако је нормално лагати
и красти, нама фале ненормални људи.
-Брзом акцијом надлежних органа све је заташкано на време.
-Држава није ставила тачку на криминал. Ставила је три, за сваки случај.
-Заљубљени у власт осећају евриће у стомаку.
-Ко два пута плати исту грешку, трећи пут заслужује гратис.
-Колективно слепило биће излечено када прогледа сваки појединац.
-Народ, који лако наседа на лажи, тешко устаје.
-Перјанице власти черупају народ.
-Политичка партија је предузеће у коме се згрће тимски, а краде индивидуално.
-Са службеног положаја, лако је нанишанити приватне циљеве.
Марина Раичевић је
рођена 1968. године у Пироту. Пише афоризме, сатиричне приче и песме. Објављене
књиге афоризама: “Афоризми и још понешто” и “Лалилинт”. Живи у Бору.
Марко Миљковић
-Зидају куле у ваздуху.
Морају бити добро обезбеђени.
-Кад се отвори атомски кофер, људи могу да се пакују.
-Можда наша скупштина нема горњи и доњи дом, али посланици имају дуплексе...
-На телевизији је увек боља економска ситуација. Зато гледамо да преживимо.
-Ниче зграда. Залива се у катастру.
-Отказ је најчешћа несрећа на раду.
-Равноправност нам је родна. Али не даје плодове.
-Тирани су припојили Приштину.
-У сеоском дому културе кандидат је поздрављен стајаћим овацијама. Обећао је да
ће им купити столице.
-Цвећарство се исплати ако узгајаш дан и ноћ.
Марко Миљковић је рођен
1986. године у Крагујевцу. Пише афоризме и кратке приче. Објављене књиге:
“Мозгањања” афоризми и “Азбука и урнебес” приче.
Миладин Берић
-Када нула постане број
један, онда то није математички већ друштвени проблем!
-Косово, као најскупљу српску ријеч, продали смо за два слова. ЕУ!
-Логично је што све мање користимо ћирилицу. Кад смо ми то тежили савршенству!
-Наш предсједник је посјетио америчког. Да види куда идемо!
-Нема честитије државе од наше. Онима који су дали ногу за отаџбину, отаџбина
је узвратила истом мјером.
-Паметну државу не брани НАТО, него наталитет.
-Посљедњи у ланцу је, најчешће, први у ланцима.
-Постоје и они које ни Устав не може да устави. Они су код нас закон!
-Постоји простор за повећање плата али то није наш простор!
-Чувајмо слике с изборних плаката. Требаће нам једном за потјернице.
Миладин Берић је рођен
1962. године у Бања Луци. Пише поезију, прозу и више сатиричних форми. Објавио
је двадесетак књига, међу којима су књиге афоризама: “На европском путу”, “Хага
о Србима”, “Изборни слоган”, “Самоусправљање” и “Корективни имунитет”.
Милан Пантић
-Кад дјеца оду, неће
имати ко, да испрати њихове родитеље.
-Кад питамо кад ће нам бити боље, морамо тачно да знамо ко смо ми.
-Кад ћутим, или разговарам са шефом, или се свађам са женом.
-Народ жели промјене, зато посланици мијењају партије.
-Не мораш рећи шта си мислио, па нисмо се посвађали!
-Они који су нас задужили, сад могу да живе од камате!
-Подмићивање је кажњиво, кажњени су сви који то не чине.
-Расподијелили смо послове по кући, ја читам, а жена ми броји.
-Сеоска имања обрађују дједови, синови не знају међе, а унуци ни дједове!
-Сиромашни су у огромној већини и увијек изаберу власт у којој то и остану.
Милан Пантић је рођен
1963. године у Локању код Зворника. Пише афоризме и кратке приче. Објављене
књиге афоризама: “Знам за јадац”, “Ситно самљевено” и “Сметнуто са ума”.
Милан Р. Симић
-Бог би и даље чувао
Србе, али нас више не види у нашем мраку.
-Држава одумире, ми ћутимо. Ми одумиремо, држава ни да бекне.
-Живимо никад боље, али нико паметан нам не завиди.
-Измишљамо нова радна места. Боље су плаћена од старих.
-Многи помињу две Србије. Ја не видим ниједну!
-Наравно да се и ми питамо! Неко мора да одговара на ултиматум.
-Не окрећи се, сине! Може мајка да ти буде!
-Посао доброг афористичара је да цитира народ који ћути.
-Приватизовали су закон. Нови власник је диктатор.
-Сваки афористичар се пита: ако је Лец први, ко је трећи?
Милан Р. Симић је рођен
1959. године у Великој Плани. Пише афоризме, приче, романе и драме. Поред
осталих објавио је књиге афоризама: “Чизма режим чува”, “Гласаћемо се још”,
“Ено секире, камо га кум”, “Зовите ме Аристотел”, “Жуљ на жуљ” и “Капа доле”.
Милан Тодоров
-Где си комшија? Не може човек пушком да те нађе!
-Да су сутра избори, народ не би знао за кога да гласа. А већ прекосутра би
знао.
-Енглези традиционално пију чај у пет. Дотле су већ порадили по свету шта су
хтели.
-Моле се грађани да не скачу са новог моста, јер он још нема употребну дозволу.
-Од наше земље нема лепше надалеко. Можете да идете и тридесет километара од
Београда, али нема лепше!
-По говору бих рекао да нисте одавде. Овде нико не сме да писне.
-Правду ћу потражити на суду. Можда је тамо залутала.
-Председник је посетио угледно српско домаћинство и домаћину уручио хуманитарну
помоћ.
-Редовно обављам грађанске и брачне дужности. Свакодневно идем на неко гласање,
а сваке четврте године спавам са женом.
-Чим судија осети да риба смрди од главе, за њега је предмет застарео.
Милан Тодоров је рођен
1951. године у Банатском Аранђелову. Пише афоризме, песме, приче, романе и
драме. Објавио је књиге песама: “Боца под притиском” и “Претакани Срби”, књиге
прича: “Ухом за крухом”, “Безброј наших живота”, “Не могу овде да дочекам
јутро” и “Телефонски именик мртвих претплатника”, романе: “Лек против смрти”,
“Редослед једноставних ствари” и “Пристаниште”, књиге афоризама: “Црвени и
плави”, “Сиротињска забава”, “Острво без блага” и “Покори се и почни”.
Миленко Миро Шарац
-Богати љетују.
Сиротиња би да презими.
-Будале су на овим просторима увијек у предности. Играју на домаћем терену.
-Будите лојални својој банци. Толико сте јој дужни.
-Више није негативац. Постао је нула од човјека.
-Да није ових један посто богатих, свијетом би завладало опште сиромаштво.
-Дијелимо се на издајнике и патриоте. Ја се издајем за патриоту.
-Нисам продао глас. Платили су ми да ћутим.
-Све је више лопова. Изгледа да и поштени краду.
-У мојој држави нико није низашта крив. Боже, опет је, изгледа, до тебе!
-Читавог живота је јурио папире. Једино га је читуља сачекала.
Миленко - Миро Шарац је
рођен 1959. године у Пљевљима. Пише поезију, сатиричну поезију, хаику поезију,
кратке приче и афоризме. Објављене књиге поезије: “Позни откоси”, “Кућа на
далеком брду”, “Повратак кући”, “Умножавање страха” и “Ноћ у којој се вратила
Санела” и афоризама: “Рафална паљба”, “Пописивање жртава”, “Пријеки суд” и
“Условна казна”.
Миодраг Стошић
-Бити радник у Србији
је част! И овог месеца сам частио фирму што радим.
-Избори су празник демократије. А зна се да Срби за празник остају код куће.
-Имаш високо образовање? Е, ти ћеш на скелу!
-Ја да узмем мито? Ма дај.
-Какву смо цркву направили. Нећете веровати!
-Ми смо толико уназађени да сатове не морамо да враћамо наредних тридесет
година.
-Наши политичари се деле на оне који краду и ове који краду.
-Поштен човек успео да трајно реши стамбено питање. Слава му!
-Репортажа о пензионерима није емитована. Због сцена голотиње.
-Сви кредити наших банака су готовински. Који год да узмеш готов си.
Миодраг Стошић је рођен
1982. године у Владичином Хану. Пише афоризме, приче и песме. Објавио је књиге
песама: “Мис мокре очи” и “Грбаве танге”, књигу прича “Мачка без једне ципеле”
и књигу “Како сам смршао 60 кила”. Живи у Београду.
Нада Караџић
-Да ми је један девизни
деда, па да га бог види.
-Добром човеку не треба ништа замерити. Довољно је кажњен тиме што је добар.
-Етикету вам увек залепе они који не могу да вас купе.
-Кад жена каже немам речи, бежите! Почиње вербална паљба.
-Људи који немају лични печат спремни су да овере оне који га имају.
-Наталитет у Србији опада, јер младе маме шетају псе, а млади очеви јуре кучке.
-Некада је на телевизији стајао миље. Сад мустра до мустре.
-Само у Србији се ланцима везује канта за ђубре. Сво остало смеће је на
слободи.
-Учили смо да се не бисмо мучили. Сада нас муче они што нису хтели да уче.
-Чувајмо своју земљу да је не бисмо после правили од блата.
Нада Караџић је рођена
1961. године у Мостару. Пише афоризме, поезију, кратке приче и епиграме.
Објавила је књигу афоризама “Доказано недоказана” и књигу сонета “Немири душе”.
Живи у Београду.
Нинус Несторовић
-Више не живим псећим
животом. Подвио сам реп.
-Гласачки листићи се броје ноћу. Док поштен свет спава.
-Експеримент је морао да буде урађен на народу. Пацови не могу да издрже толики
бол!
-Жена је законодавни орган власти у кући. Муж извршни.
-И душом и телом сте уз вођу?! А где вам је мозак?
-Колико има људи без крова над главом? Само небо зна!
-Ко овде од родитеља наследи само памет и поштење, тај ни својој деци неће
ништа друго оставити!
-Лекару обавезно понесите поклон. Не заборавите: Ваше здравље је у вашим
рукама!
-Неко је полицајац, неко криминалац, а неко мора да ради оба посла да би
преживео!
-Џабе ми је што волим да једем. Од љубави се не живи.
Нинус Несторовић је
рођен 1965. године у Смедеревској Паланци. Пише афоризме. Објављене књиге
афоризама: “Изгужване мисли”, “Сизифе, Србине!”, “Нераскидива веза”, “Војна
тајна”, “Ћути и пливај” и “Боже, упрости нам”. Живи у Новом Саду.
Перица Јокић
-Вјерујем у загробни
живот. Од овога сам дигао руке.
-Демократија нема милости према нама, дозвољава да нас води свако кога
изаберемо.
-Држава брине за наш миран сан. За почетак нам је обезбиједила мрак.
-Жена не воли да се понавља. Увијек говори једно, а ради друго.
-Зна се побједник. Још само да изаберемо жири који ће да га изабере.
-Какав парадокс. И за одличан и за недовољан успјех у школи користе се исти
уџбеници.
-Лако је обиљеженим криминалцима, њих полиција не дира. Она хапси само сумњиве.
-На спрегу мафије и власти, полиција има задатак да будно гледа - кроз прсте. -Ништа ми одавно не
пада на памет да бих знао да ли је још имам.
-Прије него што пође кући, одговорни директор провјери да ли је затворио све
погоне и да ли је угасио фирму.
Перица Јокић је рођен
1962. године у Витини. Пише афоризме, приче, романе и драме. Објавио је књиге
афоризама: “Паметнији попушта” и “Строго за јавност”, прича: “Причам ти причу”,
“Искуства Роберта Ниманија”, “Огледи Роберта Ниманија”, “Изразито добре приче”,
“Сазнања Роберта Ниманија” и “Приче”, романе: “Ти си мој геније”, “Свемирски
дневник” и “Маскенбал на жицама”, драме: “Доручак за Ему” и “Лифт” и антологију
радио афоризама: “Тачно у подне”. Живи у Беранама.
Предраг Ђаконовић Ђакон
-Ако хоћете ред у
држави, која је у хаосу идите на шалтер.
-Да га ауто није покупио, не би стигао на гробље.
-Извршитељи позивају народ да изађе на улицу.
-Карактерни људи старе али се не мењају.
-Лењост је најтежа болест јер не можеш да је прележиш.
-На имовинској расправи свако је рекао оно што има.
-Онај ко се прода више ништа не вреди.
-Плата се диже чим легне.
-Професор ме превише испитује, изгледа сумња да нешто знам.
-Тамо где има се краде, а нема где се не краде!?
Предраг Ђаконовић Ђакон
је рођен 1980. године у Панчеву. Пише афоризме. Афоризми су му објављени у
зборницима и антологијама.
Радивоје Бојичић
-Ако хоћете да знате шта је писац хтео да каже, посетите га у затвору.
-Ако хоћете да ишчупамо репу, нека се, уместо бабе, за деду ухвати нешто млађе.
-Захваљујући гравитацији и ми нечему тежимо.
-Ја сваки дан радим до три. Јен, два, три и - одем!
-Код нас је пут до човека толико једноставан, да ни метак не може да залута.
-Није важно што си Урош Нејаки, ако ти је отац Душан Силни.
-Онај којем је неопходна операција мозга овде је, најчешће, мозак операције.
-О њему само у суперлативу. Све најгоре!
-Сабили су нас у ћошак и наредили да седнемо за округли сто.
-Тржиште рада! То је пијаца робова.
Радивоје Бојичић је
рођен 1949. године у Беранама. Пише афоризме, приче, романе и драме. Објавио је
преко тридесет књига међу којима и афоризме: “Африка за петама” и “Превише
тачно”. Живи у Београду.
Станислав Томић
-Зимовање је много скупље од љетовања. Зато љети купујем дрва.
-Између мене и газде влада солидарност. Кад он мене није пријавио, нећу ни ја
њега.
-Кад се роди нова нација, умјесто мајице цијепа се држава.
-Комшија је посијао пшеницу, а ја дуван. Волио бих да испиши, више него хљеба
јести.
-Ми смо незаобилазни фактор. Све иде преко наших леђа.
-Немам времена да читам књиге. Не могу да стигнем на сто страна.
-Не тражим више дјевојке са великим грудима. Нашао сам себи равну!
-Нећемо никада признати стварање нове државе на нашој територији. Дајте већ
једном да то разграничимо.
-Погазили смо своје ријечи, да бисмо ишли утабаном стазом.
-Фотографије се праве због успомена. Зато наши људи све чешће сликају шта једу.
Станислав Томић је
рођен 1986. године у Тузли. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама: “Зло,
наопако и обрнуто”, “Хватање мисли”, “Висина дубине” и “Умњаци израстају
касније”.
Владица
Миленковић
-Имамо вођу великог
формата, нема тог билборда којег не може да прекрије.
-И ћутање ће бити записано.
-Једном се живи! У Србији и не би ваљало више.
-Кад полиција спроводи анкету, испитаници дају одговоре на сва питања.
-Код нас је важно којешта, а не ко је шта.
-Наши истакнути државници су заслужили посебно европско одличје - орден за
слуге.
-Наш напредак тече филмском брзином, јер имамо одличне глумце.
-Они су владали! Они владају! Они ће владати! Такве су промене у Србији.
-Полицијски час је давна прошлост. Сада полиција чека својих пет минута.
-Прескочио сам ручак. Ухватио сам залет од доручка.
Владица Миленковић је
рођен 1973. године у Параћину. Пише хумористичко-сатиричне форме и поезију.
Објављене књиге афоризама: “Критична маса”, “Досије фенИКС”, “За сваки случај”
и “Књига године или Чујте, сатиричари, чувајте се себе!”.
Жељко Марковић
-Закупио сам једну
фиоку у суду. Тамо годинама стоје моји предмети.
-Златно доба. Нигде жуте банке.
-Јунаштво је бранити државу од непријатеља, а чојство од самог себе.
-Кад све ставимо на папир, нама не остаје ништа.
-Какав смо шодер изабрали, ни камен на камену неће остати.
-Нормално је променити власт, а не државу у којој живимо.
-Папир трпи све, а човек слободу на папиру.
-Писма нико не шаље, а коверте сви примају.
-Сви смо на броју - јављају испод једне шљиве.
-У суштини свега је обрт. Неко окреће милионе, а неко пише афоризме.
Жељко Марковић је рођен
1961. године у Мазочу код Фоче. Пише афоризме, кратке приче и хаику поезију.
Објављене књиге афоризама: “Истина о нама”, “Народе, извини!” и “Живот на овим
просторима”.
Жељко Желе Јовановић
-Како је растао
телевизор, тако су расле и лажи на њему.
-Можеш да рачунаш на прсте или дигитрон, али не и на људе.
-Наш вођа је увек уз народ. Овако лаковеран народ тешко још негде може да нађе.
-Наши преци су се голи и боси борили за слободу. Ми смо исти такви, само се не
боримо.
-Не могу да се отмем утиску да отимају.
-Пао је договор мене и шефа о повећању плате. У воду.
-Политичари нас лажу за наше добро. Наша истина је неподношљива.
-У већини земаља вози се десном страном, у појединим левом, а код нас се вози
оном страном где има мање рупа.
-Уместо малог, затвореног простора, овде добијају широк простор у медијима.
-У нашој фирми плата увек леже на време. И деца увек лежу на време, али зато
што су мала.
Жељко Желе
Јовановић је рођен 1989. године у Трмбасу код Крагујевца. Пише афоризме,
сатиричну поезију и прозу и поезију за децу. Објавио је књигу афоризама
“Оставите нешто апокалипси”
Зоран Додеровић
-Дезинфиковао сам
телевизор. Да се зараза даље не шири.
-Држава нам је отета. Имена отмичара позната су свима.
-Иза успешног народа стоји систем. Испред неуспешног Вођа.
-Јахте су упловиле у мирну луку када је закон о пореклу имовине потонуо.
-Кад се правосуђе потопи у воду, на површину исплива политика.
-Кад сузавац штипа за очи, грађанске слободе су за плакање.
-Млади су отишли најдаље у спровођењу реформи. Неће да се врате кући.
-На слепом колосеку најбрже напредује рђа.
-Политика није нека наука, али је исплативија од сваке.
-Укидањем вредносних судова створен је преки.
Зоран Додеровић је
рођен 1960. године у Новом Саду. Пише афоризме, кратке приче и хаику поезију.
Објавио је књигу афоризама: “Слепи колосек”, кратких прича: “ПреЗЕНт анегдоте”
и хаику поезије: “Раскршће ветрова”.
Зоран М. Јовановић
-Бирани с коца и
конопца, доведоше нас до штапа и канапа.
-Везали смо коња где нам је газда рекао. Сад ће да јаше нас.
-Данас су задушнице. Обишао сам оца, деду и бабу у кампањи “сигуран глас”.
-За озбиљне ствари, још увек, немамо критичну масу. Фали нам грам памети.
-Ко на брегу ак’ и мало стоји - стоји по партијској линији.
-Наш вођа је рођени вајар. Он масу обликује речима.
-Нема за Рајка капа! Постао је голема глава.
-Не мењају се времена, мењају се људи. Време им служи као изговор.
-У животу добијамо разне понуде. Оне које прихватамо одређују колико вредимо.
-У Србији се живи никад боље. Славимо сваки нови дан.
Зоран М. Јовановић је
рођен 1969. године у Лесковцу. Пише афоризме, поезију и приче. Објављене књиге
поезије: “Нит”, “Нада” и “Зов”, афоризама: “Прст судбине” и кратких прича на
лесковачком дијалекту: “Вика ми Лејка” и “Еве ги па”.
Зоран Т. Поповић
-Дотакли смо дно уз
помоћ врха.
-Жена никако не сме да сазна да је варам. За мене је брак светиња!
-Јако сам се уплашио кад се мама разболела. Мислио сам да ће тата да нам кува!
-Медицина је изузетно напредовала. Нема више болести од које човек не може да
умре.
-Ми имамо власт какву заслужујемо. Значи, нема нам спаса.
-Много је волео живот. То га је убило.
-Нека победи најбољи. Да видимо и то чудо!
-Оптужени има само једну олакшавајућу околност. Судија је подмитљив.
-Срео сам професора после тридесет година. Познао сам га по капуту.
-Траже новац да ми запосле сина. А ја мислио да та моја бараба не вреди ни
пребијене паре!
Зоран Т. Поповић је
рођен 1957. године у Сомбору. Пише афоризме. Објављене књиге афоризама:
“Организовано расуло”, “Кад порастем бићу велики”, “Периодични обрачун”,
“Афоризми и друге приче”, “Спојени судови”, “”Главом без обзира”, “Даће Бог,
ако Бог да”, “Ситно, калуђерски!” и “Дођох, видех, пребегох”. Живи у Панчеву.
