Стојан Богдановић
РОБИЈАМ, НИ КРИВ НИ ДУЖАН!
Власт и вируси
РОБИЈАМ, НИ КРИВ НИ ДУЖАН!
Власт и вируси
 |
| Стојан Богдановић, песник и математичар |
Власт
и вируси би могли имати исти циљ, ако се договоре. Са слепцима нема договора.
Они су са уметником склопили споразум да превозе вирусе до одређених
дистрибутивних центара. Ту ће се вршити претовар, истовар и утовар. Даље ће
вирусе преносити камиле. Кад могу да преносе дрогу, могу и вирусе. Зарада је
већа и биће исплаћена у два дела. Прву половину одмах исплаћује фармако мафија.
Другу половину исплаћује такође, фармако мафија. Али, тек када се увери да је
пацијент потпуно сјебан. Потребно је стрпљење, а времена нема.
Земља је једна, али људи тешко
схватају! Мисли се да ће неки људи набавити другу. Та је мисао на дугом штапу. Боље
се осећам када верујем у Бога.
Горко време лечи горка трава
Горки лист служи
за испирање грла
после воде.
Стиховима се испирају
уста и поган језик!
Обрнуто
Било је током историје разних епидемија. Куга, колера, тифус, дифтерије, грип, богиње, маларија... увек су изоловани болесници. Епидемија короне је прва епидемија где је обрнуто!
6.4.20.
Идиоти и 5Г
Све
више је оних који ме позивају да се прикључим протестима против 5Г. А видим да
су у Великој Британији незналице и руља срушили неколико антена да би спречили
инсталирање 5Г технологије, само зато што је кинеска. Идиоти су тако
онеспособили мрежу којом се кординира борба против вируса Корона. Немам ништа
против 5Г, а волео бих да видим и 6Г.
За и против
Код нас у Србији чим нешто кажеш
против, одмах си државни непријатељ. Ја сам против и не мислим да сам било чији
непријатељ.
Против сам НАТО-а, који ми је бацао бомбе,
против сам ЕУ која нас мрцвари, која је финансирала бомбардовање, против сам паразитских, тзв. невладиних организација, педерских и других, које влада финансира од пара које је од нас отела,
против сам диктатуре,
против сам суспендовања Народне скупштине,
против сам корупције,
против сам лоповлука,
против сам...
Нисам против старих људи, али сам
против старе памети.
Лако је оним педерима из владе, они
немају школске другове, али ми имамо школовану децу.
Студенти су после демонстрација
почистили смеће. Када ће Напредњаци почистити своје смеће?
Ако сте одлучили да једете оно што
се не једе, добро би било да то радите у свом брлогу. Не морамо сви да вас
гледамо како мљацкате и како вам испадају старе протезе зато што немате кинту
за нове. Зато што сте све своје поћердали па сада хоћете да проћердате и туђе.
Гласали сте. Проћердали сте своје гласове. Сада пустите омладину. Неко мора да
извади кестење.
Против сам да робијам, ни крив ни дужан!
Против сам и да други робијају само зато што су
стари(ји). Против сам зликоваца који су их затворили. Против сам болесника на
власти.
Здравље особа који учествују на изборима мора
бити доказано. Како физичко, тако и психичко.
Здравље људи на власти мора бити контролисано од
стране лекара током трајања мандата. И о
томе се мора редовно обавештавати јавност.
Народна скупштина може током манадата тражити
проверу здравстевног стања и способности за обављање јавних послова сваког ко
је на власти и о томе обавештавати јавност. Уколико би постојала сумња у
способност лица које је на власти право на тражење провере здравстевног стања
тога лица могло би се реализовати и путем петиције.
Здравље људи који су на власти не може бити
тајна.
Рукавице у канту или у ташну
У једној провинцијској болници сестра је потрошила 100 пари рукавица док
је прегледала једног пацијента. Када су надлежни посумњали у то, затражили су
од ње да им покаже канту у коју је бацила те рукавице након употребе. Испоставило
се, након прегледа, да је канту промашила па је рукавице (у)бацила у своју
ташну. Ништа боља ситуација није ни у клиничким центрима.
8. 4. 2020.
Пријатељство човека и
пса
Кад помислим на ова псета из власти, згади ми се та стара идеја о
пријатељсту пса и човека. Ако томе додам још и псе рата, онда ми се повраћа. Не
мислите ваљда да су пси тек тако повлашћени. АВ!
Сачувај нас Господе од
лудака и манијака!
Данас
је још једна пошаст задесила Ниш: Александар Вучић је само два дана пошто је објављено
да је члан његове породице заражен Ковидом-19. посетио Клинички центар у Нишу.
10.4.20.
Негативни и позитивни
Дошло је време да је негативан најпозитивнији.
Писци којима је Корона ударила у главу!
И велики писци, бар они извикани, мисле да од
велике муке могу нешто да направе, да могу да напишу неко велико дело. Од
велике муке можете да добијете чир. Можете да паднете у депресију, нема везе
што је ви зовете блага меланхолија. А велика дела се праве од мале муке.
Такорећи ни због чега и ни из чега. Велика мука тера сваког човека на
размишљање, а мала мука тера само онога који има осетљиве сензоре. Важно је и
да је човек на време почео да учи, а да никада није престао. Писање уме да
зарђа. И није довољно да се на њега помокрите, па да се рђа скине. Није. Кад се
то деси, онда је потребна јака киселина. Мора жуч да проради.
Видим да су се неки залетели на
Корону као муве. Падао им је на памет чак и Шекспир... а један се одметнуо у
шуме Њу Хемпшира, не знам који су Индијанци тамо живели, од којих је земља
отета, то сада у време пандемије страха и лажи није ни важно, најважније је да
свет мисли како ће он из тих шума нешто ново донети. Зна се, поуздано, да се
медведи никада нису бавили књижевношћу, ни филозофија им није јача страна. Али
мед, али мед! Нико се није дрзнуо да напише Беснило. Боје се Пекића. Један
песник пише овако: „Заточен:
пребирам по мислима, слушам шум мора из љуштуре шкољке, слушам музику, читам,
али неће. Па се сетим оне снаше што је мушку кошуљу облачила па рекла: Неће, само кошуља.“ Други мисле: „Сада је најважније бити негативан.“ Критичари
сматрају „за одговор уметности је наравно прерано“. Један озбиљан писац, и он
се бави Короном!, саветовао ме је: „Чувај се и терај зајебанцију!“ Као да то
двоје иду заједно.
Мото државе Њу Хемпшир је „живи слободно или умри“. Овај други део мотоа
се односи на Индијанце, а онај први део на зликовце који су их истребили. Интересантно
је са историјске дистанце, и то је нека социјална дистанца, да су и тадашњи
зликовци, окупатори индијанске земље имали у свом речнику реч „слободно“, а
никад се није сазнало шта је то слобода. Али, веома добро се зна шта је то
ропство. Нарочито, ако човек робија, ни крив ни дужан.
Увек је било, и биће, да је за неке писце емигрантски статус најбоље решење
за њихову мазохистичку душу. Или, за њихову хејтерску душу, ако мрзе и државу
маћеху. Неки од тих се дрогирају екранима. И једни и други гледају своју земљу
преко плота и ко бајаги брину за своје родитеље, а у неким случајевима су са
родитељима у пакету и унуци, па је брига већа, и по некима, и значајнија.
Не
могу рећи да сви они писци којима је Корона ударила у главу, неки су већ били
ударени, нису у грозници. Грозница је њихово природно стање. Некада, у време
боемије, известан број добрих писаца је био у алкохолу, није било обрнуто, не.
А сада у време пандемије страха и лажи већина је у грозници. И као такви,
грозничави, устају у четири сата ујутру, тако је наређено, и грозничаво јуре не
би ли се домогли хлеба и још које чега. Када стигну на одредиште, установе да
нису понели новац. А нису га ни могли понети, јер га немају. Када се око седам
сати приберу и врате својим кућама грозница је почела да јењава. Док се
распашу, она је већ сва ишчилила. Дакле, од писања нема ништа, али остаје им
прозор. Могу до миле воље да посматрају пролеће. И робија има своје дражи. Куд
баш мени да западне?!
Песник Миркан тврди „и небо је
море“. Небо је дубље од мора, зар се не сећаш Миркане да је риба зато скочила у
небо. Море је огледалце. У њему се огледа небо.
Писци који пишу, тешила ме је Јелена, није она Андрћева, има и других и
то врлих Јелена, остају, или што би Швабе рекле на немачком: „Wer schreibt, der
bleibt.“ Имала је енглески нагласак. Мени је то увек фалило, а и сад ми фали.
Џабе сам остарио. Морам нешто да мењам у приступу.
Док ја робијам и
србијам Магични рока и кока ли кока: „Не пишу рокери књиге о себи да би
обожаваоци сазнали на колико дана мењају гаће, већ да би покренули отпор код
својих слушалаца против сувопарне, малограђанске, академске књижевности.”
Замисли!
Не разумем писца који брине за рецесију. Уопште га не разумем.
Пустите рецесију, нека иде својим путем, она највише погађа оне незајажљиве,
похлепне, то није песничка брига.
Гледам кроз прозор, свет је коронирао, нигде живо пиле. Било је раније голубова који су
вршљали по симсу. Бесрамно су се љубили и гучали. Нису поштовали европско
време. Имали су свој сат. Почињали су игру тачно у пет. Нестао је читав један
свет. Моји сељаци би рекли, шта да се ради, мора да се живи. То је најбољи
одговор, али то ми је објаснила тек корона. Зашто сам чекао корону, то не знам.
Али, знам да мора да се живи, а то значи, мора да се ствара. Нисам Тома, али не
верујем да ће се писци овајдити од короне. Њима фали нешто друго.
Јуче, на Цвети,
комшика и ја пописмо по један „Горки лист“. Чисто, да себи мало загорчамо!
Свакога
је изабрала његова срећа!
12.4.20.
Болесници шетају и разносе Ковид-19 и респираторе
Србија је школовала лекаре. Потрошене су силне паре, личне, родитељске и
народне, да би се по завршетку школовања лекари нашли у списковима Завода за
запошљавање. Главни посао тим младим и
школованим људима био је да се редовно јављају Заводу. За то време, запошљавали
су се они који су на разним бувљацима куповали дипломе. Они школовани су почели
да одлазе у Немачку, Италију, Аустрију... Најзад се и држава досетила да би
могла „решити“ проблем вишка доктора, који су се повлачили, неки и више од
деценије, по заводским списковима, основала је државну Агенцију која је
посредовала у запошљавању наших лекара у иностранству. Красно!
Одлазили су лекари, Србија је губила најбоље
људе, лекаре и школоване људе и уложене новце, а неписмени су вршљали Србијом.
Онда је дошао Ковид-19. Дошао је ђаво по своје.
Српске власти су брзо решиле проблем са недостатком лекара и запуштеним
здравственим системом, оптужиле су народ и увеле досад невиђене драстичне мере.
На сва уста промовисана је дикриминација према старијим особама. Власт је
ускратила својим грађанима људска права и суспендовала Устав. Све је то „у
интересу здравља грађана“!
Диктатура је почела да показује резултате. Све
више грађана је одлазило на онај свет. Садизам је организовао он лајн суђења.
Затварани су новинари. Коначно, отказане су конференције за новинаре. У
„интересу“ новинара. Грађани се могу информисати само када могу да изведу куче
и када ће се председник појавити на екрану да им га накрши што су непослушни и
да их обавести како нису исцрпљене све мере, а то значи све санкције.
Болнице и затвори су ницали као печурке. Време
страха и лажи се продужава. Затварају се и здрави људи. Болесници шетају.
Разносе Ковид-19 и респираторе!
Миркане, да ли аршин свуда исти?
Физичко заточеништво може узроковати и психичко.
Заточеници својих мисли уживају у својој робији. Не знам да ли би им то требало
кварити. Они мисле да је читав свет њихов. Подсетимо се шта је писао Чехов: „Обично се каже да су човеку
потребна само три аршина земље. Но три аршина су потребан за леш, а не за
човека.“
Канаринцу је место у кавезу, а човеку је мали читав шар!
Не знам на кога је песник Мирослав Тодоровић мислио када је записао, Ми смо ионако Господа на
заласку. Употребио је и велико слово
Г. Ових васкршњих дана, православних и католичких, било је добро размислити да
ли и једни други мисле да постоји само један Бог. Ако је тако, онда је Он наш
заједнички Бог. То тврди и Корона. Она показује целом свету да постоји само
један Бог. А неразумни, свако има свог Бога, и на "добром" су путу да
изгубе сваког од њих. Ствар је природе и оно што су људи начинили, они који су
створени по Божјем лику. Или, како једном рече Песник, Мисао је Мајка Божја! А
то значи, наш је читав шар. И то је мало. Шар се није случајно нашао на жезлу
свакога цара. И још више, на глави!
14.4.20.
Илузија Шопенхауера
Да
ли је Шопенхауер знао да се без илузије не може живети? Нема живота без жена,
без ракије и без метафизике! Добро, може и водка!
Смрт се опет страшно обрукала!
Умро је др Миодраг Лазић, доктор Лаза, велики
човек и велики доктор. Слава му! Ових дана сам, као сваки сужањ, често гледао
како Србија цвета, а ми смо немоћни. Цветају шљиве и без нас. Сада гледам у
компјутер. Зурим у фотографију доктора Лазе. Зурим, ћутим, нема никога. Лаза је
решио да оде без нас. Изабрао је да се рве са Короном. Меч је трајао кратко
неколико дана. Он је први хирург који је оболео од Короне.
Др Лаза је био херој рата у Босни. Оснивач ратних болница. Човек који је
оперисао неколико хиљада рањеника. Причао ми је доктор Панта, Лаза је био рањен
и није могао да стоји на обе ноге. Тражио је да му подметну столицу, па је на
једној нози стајао, а другом се коленом ослањао на столицу и оперисао. Други
пут, он и Панта су засукали рукаве и на ледини оперисали рањеника, а дали су му
и сопствену крв, јер је много искрварио, а резерве крви није било. Др Лазу је орденом Св. Саве одликовао
блаженопочивши патријарх српски Његова Светост Господин Павле.
Др Лаза се неће љутити на своје пријатеље који нису у ситуацији да га
испрате како је ред. Али, ја сам љут, што сам немоћан. Да ли је за све крив
вирус, или народ, или има још нешто? Песник би овако рекао: „Смрт се опет
страшно обрукала.“
Слава нашем пријатељу др Лази.
Вечнаја памјат!
14.4.2020.
Смирите
се људи!
Амерички бискуп Џералд Глен (66), Нова
Евангелистичка црква, преминуо је од коронавируса. Глен је говорио: „Бог већи
од вируса.“ Био је у праву. Што се Бога тиче, Бог је највећи. Али, величина
Бога се не преноси на човека. Још се није родио преносилац. Бог и човек немају
исту „генетску“ структуру. Човек је физичко биће, па духовно. Дух излази из
његове физике. Дух је могао и сам да вршља по свету. Али, када је физичко биће
почело да јаше диљем шара, па и космоса, на леђима духа, дошли су „нови анђели“
да човека упозоре, па и да га смире.
15.4.2020.
Од Бога
је људима да мисле и верују
Нико вернику не може да забрани да верује. И
робијаши верују. Многи су за веру изгубили главу. Верујем да би били кориснији
да нису. Ко год је био на робији никада се ње није ослободио. Бог је хришћане
ослободио разних прогонитеља од Нерона до Диоклецијана, од Хитлера, Стаљина...
али их није ослободио робије. Бог је људима дао велика права, да мисле и да
верују. Та права нису ограничена ни временом ни простором. Она су ограничена
животом и не могу се ограничити неким прописом. Она се човеку одузимају вољом оног
ко им је то право даровао.
А што
се живота човека тиче једино га реч може продужити!
16.4.2020.
Пре два
дана однесоше мог пријатеља др Лазу
Почео
сам стално да мислим о вирусима. Они који од вируса живе то је и био циљ. Знају
они докле су ме довели и због тога су радосни. Утеха би требало да ми буде то
да нисам сам. Али, нити је то утеха, нити сам икада био сам. Увек сам био сам
са собом, а каткад још са неким. Дакле, о самоћи нема збора и то није никакв
аргумент који би ми олакшавао муку, нити би ме он могао ослободити вируса.
Вируси су мисао само ако су далеко. Ако су близу, онда су стварност.
Пре два дана однесоше мог
пријатеља др Лазу. Плакали су сви живи. Кога год сам срео плакао је. Сретао сам
их само на Фејсбуку јер сам месец дана на робији. Робијам, ни крив ни дужан! Са
некима се чујем телефоном. Углавном се обавештавамо о својој тескоби. О робији.
Робија је одавно смишљена. Јер је самоћа грозна. Ако зликовци хоће над неким да
се садистички иживљавају, онда га баце у самицу. А и судије воле да осуде
некога да робија. Какви одвратни ликови, воле да суде.
Негде су самоћу сматрали и подвигом. Копали су по
Синају рупе. Завлачили се у њих и мислили о Богу. Пацови. Смишљали су шта би
Господ волео. После су о томе понешто и забележили и сада нам то неки попови
подтурају као мудрости. Неки се усуђују да кажу и да су видели Господа, неки су
се хвалили да су с њим разговарали.
И ја сам с њим разговаро. И то више пута.
Некад сам га молио. Сад га више не молим. Поразговарамо и ја се окренем послу.
Запнем да решим проблем. Ако не могу да га решим до краја, онда одем да се истрчим
поред Нишаве. Разговарам са Господом. У разговору учествују, не баш увек,
зависи од расположења, и птице, славуји, вране, голубови, бубе и бубице и врбе
обавезно... Нишава је тиха, не уземирава нас и не прекида наш разговор. Волео
бих да сретнем неког свог пријатеља. Бар када се ово све заврши. Не зависи све
ни од вируса. И људи су се искварили. Није као што је било.
Сад мудраци тврде да ништа неће
бити као јуче. То смо знали иако нисмо били мудраци. Јутрос је са мном био и
Хераклит. Шетали смо дуго, виртуелно, наравно, гледали смо нетремице у Нишаву.
Тече ли тече. Још увек тече. У неко доба наиђе Ниче и Хераклет се брже боље
удаљи. Имао сам утисак да није желео да нам смета.
Они који су увек у праву
стално су у заблуди.
16.4.2020.
Подршка
Ви који подржавате Вучића, знате ли шта сте ви? Па, знате, дабоме!
