ЗАСТРАШУЈУЋА СФЕРА ЧИЈИ
ЈЕ ЦЕНТАР МИСАО
 |
| Блез Паскал (1623-1662) |
Човек је одвајкада тежио да буде у
центру збивања. Он је небо снабдео Богом и поверио му душе својих предака иначе
би оно било само једна обична провалија која гута погледе, која је способна да
прогута сваки поглед. Ни Паскал није одолео небу. И он се пожалио на страх који
оно изазива. Писао је: „Застрашујућа сфера, чији центар је свуда а кружница
нигде.“ Осећао се усамљено, тражио је одговоре о космосу, али одговора није
било па је и он потражио друштво Бога. Бог је тај центар који су сви тражили од
Ксенофона надаље. Иначе Х.Л. Борхес у своме тексту Паскалова сфера (Нова
истраживања, Београд, Паидеиа 2018),
нам открива да та мисао о „застрашујућој сфери“ оригинално није Паскалова, те
да сличних, па чак и идентичних записа је било и неколико миленијума пре
Паскала. С обзиром на Паскалову ерудицију логично би било закључити да све оне
мисли из Борхеосве Паскалове сфере
Паскалу нису биле непознате. А зашто је Борхес насловио свој текст именом
Паскала на то питање ћете морати сами да потражите одговор.
Ако се којем читаоцу ова истина не
свиђа, најбоље је да измисли своју истину, или бар да покуша да одагна мрзост и
потврди истину. А човек се комотно осећа само у својој истини. Чак и ако
усвоји туђу истину она ће бити његова. Ако је то искрено, она неће бити
пасторка. Исказ,све је истина доводи до парадокса. Ако већ знамо да све није истина,
онда су шансе велике да откријемо истину, ако не можете да је откријете, онда
пробајте да је измислите. Ако сте се одлучили за лењост, онда ћете живети у
лажи, у блату. Свиње воле тако. А човек се осећа комотно само у својој чистој
мисли, у свом Богу, чак и да је реч о Паскалу, коме се ево дивим. Али, не
заборавите Х.Л. Борхеса (1899-1986)! Она проблематична, „застрашујућа сфера“
јесте то зато што јој је центар свуда, због тога што јој је центар
мисао коју понекад зовемо Бог. А Он је свуда.
15.5.19. Ниш
