СВЕСТ О
КРУГУ
ИЗ РАЈА
 |
| Смедерево, Арка, 2018. |
Из раја тражимо рај,
зато га нигде не налазимо.
Адам и Ева су имали јабуку
и зато начинише само један грех.
А ми у обиљу плодовља
не знамо коме да се приклонимо,
да њим казнимо себе и друге.
Из раја тражимо рај
и тако отварамо врата пакла.
Атлантида је опомена
и није пала с неба,
већ се откинула од Земље
и вратила у прапочетак,
куда су нестали градови,
моћни народи и њихови жреци,
који су хтели да исувише знају о другима,
а да не знају ништа о себи.
Из раја тражимо рај,
кушамо доступно оку, уху, уму.
Што видимо – не видимо,
хоћемо да видимо што други виде.
Оним што нам је дато смо се заситили
посежемо за оним што је другима дато.
Улазимо у ратове, водимо битке,
чији је победник унапред одређен,
па и кад не стигне на бојно поље,
јер увек долази из будућег времена.
Из раја тражимо рај,
друкчију светлост, мрак, истину,
мада ни на ове нисмо навикли.
Рођаке с неба не тражимо за пријатеље,
већ да им отмемо оно што имају,
мада не знамо ни с оним што имамо.
Из раја тражимо рај,
ван њега тражимо Смисао, Реч, Говор,
које никада нећемо разумети,
као што нисмо разумели ни ове наше.
Из раја тражимо рај,
Заборављајући да Отац не би послао Сина
ни да борави у паклу, ни да пакао спасава.
