ТИТИН МЕД
Брана
Петровић је имаао књижевно вече у Чачку, после поезије вечера, која је трајала
до зоре. Ујутру је Брана изразио жељу да
оде до свог села Бјелуше. Председник општине је одобрио да иде његовим
службеним аутомобилом, који је у то време био права аждаја од аутомобила. Брана
се обрео испред задруге међу својим сељацима. Окупљени су загледали аутомобил,
запиткивали, шта је ово, шта је оно. Брана који се ништа није разумео у
аутомобиле, разликовао је аутобус од воза, нудио је одговоре за све. Ако
хоћете, каже он окупљенима, могу да
притиснем ово дугме и одмах да почне да пада снег. А сељци сви углас, немој синко
ско Бога знаш, шта ће снег усред лета, отићи ће нам сва летина. Уто приђе један
старац и чкиљећи у њега упита га, је л′
синко, а је л′ познајеш ти Титу. Брана му одговори као из
топа, како да га не познајем, синоћ смо играли шах. А старац ће поново, а је
л′ воли Тита мед. Брана му потврди да
Тито много воли мед. Старац упита, да ли он хоће да понесе за Тита мало меда.
Брана прихвати да му учини услугу.Старац оде и закратко донесе мед. После
извесног времена Брана се поново нађе у својој Бјелуши, а онај старац што је
био послао мед за Тита срете га и упита, је л′
синко шта би са оним медом што сам испратио за Тита. Брана се трже и
каже старцу, много му се свиђа, зар ниси видео на телевизији како се облизује.
Старац ће задовљно, што јес, јес.
Бранислав Брана Петровић, песник
