 |
Сергей Муравьев:Портрет философа в шляпе. Картон, масло, 40х30, 2023. |
ИЗВЕШТАЈ СА РАТИШТА
Није Украјина, није Сирија,
Није Израел ни Палестина.
Није Косово...
Мислио сам да сам те се курталисао,
Али ђаво увек дође када се не надаш.
Он као дође по своје.
Мисли да је цео свет његов
Само зато што је леп.
Што нема браду и бркове.
Па то се данас лако уклања.
Има и таквих длачица које брзо расту,
Вероватно је у питању нека патологија,
Изџигљају па можеш да од њих правиш конопце
Или да их употребиш за гудало,
Не мислим на гусле,
Него на виолину.
Али и виолину мораш да стегнеш за врат.
То је први услов,
Иначе и она зна да исклизне кад почне свирац да се зноји.
Комшика се раболела у Жабарији,
А они тамо једва чекају да се неко разболи,
Мислим на ове из иностранства,
Па да га деру као санску козу.
Жабари су старе варалице.
У стању су да човеку узму душу.
Шта ће јадна,
Вратила се она у Ниш,
А и ја из Грчке.
Овде у болници све је џабе,
Али нема ништа.
Нема лекова.
Мораш да купиш и да донесеш.
Нема ни сапун у ве-цеу.
Купање не долази у обзир,
Нема болничких пиџама,
Нема шта нема,
Нема ништа.
Ево сад ми јављају да им донесем кашичку.
Нема кашика.
Кажу, пацијенти краду.
Супу пацијенти пију.
Иначе је бистра.
Можеш ноге да опереш.
Дође понеки доктор.
А ако га доведеш,
Онда мораш да му нешто мунеш у џеп.
Сад се питам,
Да ли сам баш сада морао да остарим?
Да ствар буде занимљивија
Болничка власт је забранила улаз у болницу
Особама које нису пацијенти,
Који нису болничко особље.
Корона.
Јебо им пас матер и њима
И Корони
И оним зликовцима
У Израелу, Палестини, Украјини, Сирији, на Косову...
14.10.2023.
ПОКУШАВАМ ДА НАЂЕМ РАЗЛИКУ,
АЛИ ТЕШКО ИДЕ
Нацисти су обележавали Јевреје бројевима.
Тетовирали су их.
Палестинска деца сама исписују своја имена
на прстима,
на длановима или на ногама,
да би их родитељи пронашли живе или мртве
после бесомучног израелског бомбардовања.
Човечанство је остало без људи.
И у Израелу не живе они људи
које смо све време жалили.
КУД СЕ ДЕДЕ ОНАЈ ЧОВЕК?
Групације носача авиона,
Америчке, француске, енглеске,
Хитају да заштите зликовце,
Немачки канцелар,
Гле ироније,
Здушно подржава,
Бомбардовање недужних људи,
Ускраћивање воде и хлеба
Којим је Христос хранио сиротињу.
Куд се деде оно силно вино,
Куд се деде онај човек?
Можда ће бити јасније,
Ако питање поставимо овако:
Кога су штитили Амери
У Вијетнаму, Ираку, Авганистану, Сирији, Украјини ...
Кога они штите у Палестини?
Американци су против примирја???
Да ли је у питању нафта, гас,
Или нешто друго!
Мислио сам да су се Јевреји решили гаса,
А сад они
заврћу шије.
30.10.23.
ЗАР ЈЕ ТО ЖИВОТ
Живот зна да буде прави зликовац.
Зна да кињи човека,
Да га саплиће,
Да га разара,
Да га обара.
Да му помути разум,
Да буде само
Раз.
А човек воли живот,
Чак и када га животу нико подучавао није.
Онолико побијене и обогаљене деце у Палестини,
Зар то није геноцид?
Куда иде овај свет?
Где су му очи,
Уши,
Где му је савест?
Зар је то живот?
Зар је то мисија човека
Како на Земљи,
Тако и на небу?
Да ли је Холокауст модел
За решавање Палестинског питања?
Мучи ме сумња,
Да ли пуковник Давид Рош,
У оно време градоначелник
Кохав Јаира,
Сада мирно спава?
Њега смо Клара и ја дочекали испод храста
Поред конака кнегиње Љубице.
Био је први Јеврејин кога сам
Одвео у Књажевац на гозбу,
Ово су била моја питања.
Не би требало више питати.
Сад нека се питају они.
После ће бити касно,
Живот ће исцурити,
Нећемо имати о чему,
А ни с ким,
Да разговарамо.
Нисмо се баш ни показали,
А већина света је производ љубави.
Ако нећемо судити
Tо не значи да не смемо питати.
1.11.23.
САБИЈАЊЕ У НЕСРЕЋУ
Најгушће насељени део планете јесте Газа.
Јевреји сабијају Палестинце у подземље,
Шаљу их на југ,
Бомбардују избегличке кампове, школе, болнице,
Страдају, углавном, деца...
Да ли ће се Палестинци са својим Мојсијем
Вратити из Египта?
На путу сам да се распукнем
Од оволике несреће.
Волео бих да могу да лечим.
Још кад чујем тврдњу,
Палестинци се крију иза своје деце.
Лудим.
Видим и сам.
Не треба ми потврда.
Као да није природно да деца буду
Са својим родитељима.
Зар их Јевреји не сабијају
У катакомбе,
У логоре,
У несрећу?
Деца су једини лек за опстанак човечанства.
Једино помоћу њих човек се може објавити,
Може изаћи на Сунце,
На видело.
Као што се зна за ропство Јевреја у Египту
Тако ће се знати и за њихове злочине.
Млади Јевреји ће у будућности у време Јом кипура
Износити покајање на Синајску гору
На својим
леђима.
2.11.23.
ТАМО
Тамо где су људи посекли дрвеће,
Посекли су живот,
На том месту никао је Синај,
Никао је песак.
Сад се браћа туку
Како би Земљу претворили у клепсидру
Која песак претвара у прашину,
У измаглицу,
У црвену кишу,
Скроз крваву,
Коју манити ветрови разносе
И у наше крајеве.
Тамо где су људи посекли живот
Цуре последње капи крви,
На Косову из ње расту црвени божури,
А из песка Палестине заводнички
Извија се,
Фатаморгана.
2.11.23.
ЗАТО НЕ РАЗУМЕМ ЈЕВРЕЈЕ
Верујем у Господа,
Али нисмо сви у истом господу.
Погледајте Палестину!
Надам се да ће и њих погледати Господ.
Господе мој!
Био сам у баракама,
Било је то у нашој Босни,
А овде ни њих нема.
Само је борба за гас,
Зато не разумем Јевреје.
2.11.23.
КОТРЉА СЕ ГОЛА РУЖА ЈЕРИХОНА
Пре пар дана,
Јевреји су се хвалили својом
Гвозденом куполом.
Па зар је то живот?
До пре пар дана,
Људи су се склањали
Испод маслине.
Из земље су изашли,
Из катакомби,
Није им сметала гвоздена купола,
Али Јевреји су исукали
Гвоздени мач.
Летеле су главе
Као ракете, као бомбе,
И са једне и са друге стране
Одскакала су тела
Као мува без главе.
Сирене су објављивале
Шта је све срушено,
Колико је људи убијено.
Жене, деца, старци...
Само плач.
Нема струје, нема воде, нема лекова...
Само кукњава.
Највећи проблем су људи.
Нема људи.
Котрља се сама,
Застајкује, осврће се,
Гола, боса, гладна и жедна,
Наставља свој суви живот,
Ружа Јерихона.
Из далека личи ми
На нечију чупаву главу,
На Исуса,
На Светог Јована,
Ко зна када ће
И где ће експлодирати.
Још сам у Палестини.
Бљујем од муке.
Све ме боли.
Највише ме боли што нема људи.
Само се котрљју главе као Јерихонске руже.
Зид плача преселио се у Газу
И то на југ.
4.11.23.
ДОБРО ЈЕ ШТО МИ СЕ САН НИЈЕ ОСТВАРИО
Ретко који светац није тамо ходао
И походио.
И нови свеци су гладовали,
Одлазили у пустињу
И призивали Бога.
Падавина није било годинама,
А сада данима пљушти киша бомби.
Свако је имао свог бога.
Судар је био неизбежан,
Кривине су биле оштре
Као на Тресибаби,
А брзина мисли била је велика.
Сударали су се
И туђим главама.
И није им доста.
Зар су то људи?
Волео сам да и ја једном ходам
Светом земљом, њиховим стопама,
Као што сам то чинио на Хиландару.
А сада мислим,
Добро је што ми се сан није остварио.
4.11.23.
ДА ЛИ...
На развалинама Газе,
На кршотинама висе откинуте
Ноге, руке и главе.
Са људских делова тела
Пси растерују муве.
Дете чучи и не испушта руку мајке
Која је већ издахнула
Притиснута бетоном.
Некадашњим улицама јуре избезумљени
Људи, песак им се лепи за сузе.
Они из Тел Авива се држе
Старозаветних књига.
Упорни су.
Јевреји су упорни и вредни,
Бомбардују и за време Шабата.
Да ли мисле да ће људски живети
Поред гробова деце које су убили,
Или мисле да ће све то прекрити песак,
Да ће свет због њих постати пустиња,
Да ће их свет заборавити.
Да ли се дечји плач може угушити бомбама?
Да ли...
4.000 +
Свака генералска памет хоће победу,
Броји мртве противнике,
Не мисли да су и непријатељи наша браћа.
Нема изузетака.
И у Србији западњаци су тврдили
да су убијена деца била колатерала.
Али, садa,
Ненад Асић алијас Исак Асијел тврди
Да је чак 4.000 убијене деце у Гази чиста колатерала.
Ниједно од њих није проглашено за мученика.
Асић није генерал,
А забројао се човек.
Рабин је некада сматран за мудрог и ученог човека. Морао је знати да броји,
Без обзира да ли је реч
О новорођеној,
О живој или
О мртвој деци,
Чак и на оној другој страни обале,
На другој страни неба.
6.11.23.
ПРИБЛИЖАВАЈУ СЕ ИЗБОРИ, СТРЕПИМ
Лицемери разговарају о примирју
А све време дотурају оружје Израелу.
Догурали су и два носача авиона
И нуклеарну подморницу.
То одвраћа непријатеље –
Кажу.
Убице палестинске деце
Раде и суботом и недељом.
Нису избирљиви,
Убијају редом.
Израелски премијер тврди,
Сад је време за рат.
Да не мисле Срби
Да се то само њима дешава
И велики народи
Као што је јеврејски
Погреше при избору власти,
Последице трпе
Генерације потомака.
Једном су догурали
До жуте траке
На рукаву.
Многи Срби са Космета
Стигли су до жуте куће
У којој су им Албанци
Уз помоћ турских касапа
Вадили унутрашње органе
Које су продавали
Богатим Енглезима и Израелцима.
Шта о Гази мисле Јевреји
У Њујорку питам
Јер их тамо има више него у Израелу.
Изборне грешке немачког народа
Испаштао је цео свет
И још...
Приближавају се избори,
Стрепим.
9.11.23.
НАЈЗАД СУ И АМЕРИКАНЦИ ПРИЗНАЛИ
Американци су 9.11. 2023. признали
Да нису нашли никакве доказе
О израелским злочинима у Гази.
Преко 4000 убијене деце
И није неки доказ.
Они мисле да би Бењамин
Морао истребити све Палестинце
Као чума децу.
Ни Хамас ни Бењамин
Не признају злочине.
Увек је крив неко други.
10.11.23.
ГАЗА = ДЕЧЈЕ ГРОБЉЕ
2023.
Свет ћути,
А политичари се
Уз обавезан осмех рукују
Пре и после конференције
На којој су расправљали
Да ли то треба спречити,
Прекречити,
Или преорати
Као на Петровој гори,
Као у Косовској Митровици...
11.11.23.
НЕЋЕ СЕ КОТРЉАТИ ПО ЗЕМЉИ КАО РУЖА ЈЕРИХОНА
Богатства је више,
Али је лошије распоређено
Него када га је било мање.
Човечанство је напредовало.
Највише у производњи оружја.
Војна индустрија форсира развој човечанства. Технолошки нарочито.
Трговци су највећа пошаст људскога рода.
Овде нису изузети банкари.
Они буше границе.
Они повећавају цену хране свој земаљској сиротињи.
Они стичу богатство и онима који га нису заслужили.
И комунисти су се приклонили трговцима.
Хтели би да преговарају.
А гладни чекају.
И њихово је прошло,
Све су лажи потрошене,
Сад прежвакавамо оне старе.
Стрпљење се троши на велико и на мало.
Чека се, само што није, смак.
Људи који опстану, да не кажем, који победе,
Ускоро ће летети.
Неће се возити аутомобилима.
Аутомобил ће се и даље тако звати,
Aли ће по потреби и летети.
Биће изнад.
Неће се котрљати по земљи
као Ружа Јерихона.
14.11.23.
НАТРПА СЕ
У Торину велика борба тенисера,
У Палестини гину деца,
У Украјини истерују правду.
Све ме боли.
Натрпа се и кад не тражите ђавола.
19.11.23.
ДОШЛО ЈЕ ТАКВО ВРЕМЕ
Живот је опаснији од смрти.
Лукав је.
Успева да се угура и у најмању рупицу,
А људима је мала Земља.
Требало би се уздићи,
Али они су свуда около.
Дошло је такво време
Да се човек не може спасити
Ни од живота.
20.11.23.
ФОТКЕ ЗА КЛЕНОВЕ
Јуче је био Међународни дан детета
Лицемери целог света су се утркивали
У говорима о значају гајења и васпитавања деце
Није било ТВ која није дрндала о деци,
А у Палестини је бројка убијене деце
Прешла 5.555, а сада су се Израелци
Окомили и на болнице.
Фото монтаже су узнапредовале,
За тили час можете направити Хамасов тунел,
Увек ће се наћи клен
Који ће то прогутати.
Арапи се на речима солидаришу
Са Палестинцима.
Израелци возе тенкове, камионе, авионе...
Бесомучно троше нафту
Из арапских извора,
А у палестиснким избегличким камповима
Оперишу децу под свећом.
Кленовима то ништа не смета,
Они не читају фотографије,
Само буље у њих
Док израелске бомбе равњају песак
Намо где су затрпана палестинска деца.
Американци уредно испоручују Израелу
И бомбе и гориво.
Наставља се убијање деце,
Цивилизовани свет не мрда репом.
21.11.23.
УМЕСТО ДА ИХ НАХРАНЕ И ОБУКУ
Недавно сам написао да су се Јевреји острвили на палестинску децу.
Један Јеврејин ме је укорио
рекавши да нису сви Јевреји такви,
те да је за то одговорна влада Израела.
Сложио сам се.
Али сада после дужег размишљања мислим
да већина Јевреја учествује
у истребљивању палестинске деце.
Неки директно, други индиректно.
Ови други су они који гласају,
који су изабрали владу Израела,
који финансирају злочиначке операције.
Ангажовали су и Ефбиај. И америчке носаче авиона.
Добили су новац, милајарде долара,
да убијају палестинску децу,
уместо да их нахране и обуку.
Дабоме да сам бесан,
али њима то ништа не значи.
А и свет се умртвио.
Страх од амричких бомби
у рукама Израелаца је све већи.
Трговци се радују
док се Исус измотава горе на крсту,
а папа,
изасланик његовог потрчка Петра
који га се одрече,
венчава...
Да ли се свету није смучила риба
Или му је мука од оног вина?
Христос се роди!
11. 1. 24.
