Стојан БОГДАНОВИЋ: ТРИ ПЕСМЕ НА ШПАНСКОМ

Stojan BOGDANOVIĆ

                     

EL VERDADERO VERSO

Силвија Монрос Стојаковић, песникиња и преводилац

El verdadero verso es como un niño travieso

que se descubre todo el rato,

 y por más que se lo cubra, vuelve a descubrirse.

          

UN POEMA TIENE QUE PODER

Un poema tiene que poder menearse

cual un chopo al viento junto al río Timok,

al Este de Serbia, con vehemencia,

enfocado en su idea, tal como ese niño en su teta.

UN POEMA TIENA QUE SABAR

Un poema tiene que saber cómo entrar por dentro.

Tiene que hacerte cosquillas.

Por dentro tiene que hacerte mover

como si un demonio te obligara a escribir.

           

Versión del serbio al español:

Silvia Monrós de Stojaković           

                                                         Стојан БОГДАНОВИЋ

Стојан Богдановић, песник

ПРАВИ СТИХ

Прави стих је као несташно дете,

Стално извирује,

И како год га покријеш, увек се открије. 

ПЕСМА ТРЕБА ДА УМЕ

песма треба да уме да се њише

као јаблан на ветру поред тимока

притом да држи мисао

чврсто као мали враг сису  

   

ПЕСМА МОРА ЗНА

песма мора да зна да се подвуче

мора да зна да те копка

да те тера изнутра

као кад те неки ђаво тера                               

           

Стојан БОГДАНОВИЋ: ЦРТЕЖ(И) КАТАРИНЕ БАЋЕВИЋ

             Веома сложене ситуације, чак и карактере људи, Катарина Баћевић виртуозно,

Катарина Баћевић, Цртеж, туш, 2019.

једноставним линијама предочава гледаоцу, плени. На цртежу који илуструје догађај у вези представљања моје књиге Ехо, централно место заузимају стубе (мердевине, лестве) којима се стиже до облака, односно до седмог неба. До неба се може стићи и помоћу еха својих мисли. Иако је један прозор затамњен, постоје и други прозори кроз које избија светло што показује да ипак има наде. Али, они су изван собе у којој је писац заточеник својих мисли коме сазнање да је Мисао Мајка Божја стално подгрева наду да су она светла близу, да тунел није бесконачан, да је светло ту близу као што је Сунце, које је далеко, а близу, те да макар ехо допире до слободе! Доказ за то је и рупица на зиду из које излази (компјутерски) миш, који, зна се, иако је мали диригује на дисплеју. Он може све да нађе и све да реши, али и да опогани. Он је овде симбол моћи, тј. нове писмености. С десне стране шестаром, том математичком справом, по којој сам добио надимак Шестар, ваљда зато што сам био мршав, кракат и оштар, затвара се круг Еха. У фронту цртежа је мислилац, сањар или стражар са оловком као стубом који му омогућава стабилност, а и да укаже да се ехом записа може стићи до неба. Када се у сну пењете уз стубе, то по свим тумачима снова значи да ће сањар напредовати. Али, Катарина Баћевић, или једноставно, Катарина Велика, даје алтернативни пут за небо, а то су степенице које производи ЕХО његових мисли. Међутим, стубе (степенице) и огромна оловка сугеришу сизифовску ситуацију при чему писац јесте Сизиф, оловка замњује тешки камен, а стубе су онај брег до неба, до бескраја, до апсурда. Степенице свакако могу да значе и силазак. Са те висине може сићи само мисао. Извесно је да се кроз зазидани прозор не може изаћи ма каквом геометријом се бавили. Зато је ту мисао и њен Ехо који вођени компјутерским мишем могу стићи до неслућених висина.

           Организација цртежа је савршена. Смишљено и нацртано!

           Мислим да је веома важно и шта пише испод цртежа. А пише,

Господину Богдановићу,

срдачно,

КБ

17.12.2019.

          Наративност цртежа је видљива већ на први поглед. Слика има причу и то сложену, али је она јасно видљива јер је изванредно испричана. Реч је о филигранском везу. Може се рећи и да је цртеж Катарине Баћевић веома допадљив због допадљивости приче.

           Цртеж је у вези са душом аутора. Он је и основа и потка сваке слике. Он је идеја водиља. Из њега истиче интима, дакле, душа, првина осећања и мисли сваког уметника. Суштина цртежа је расправа о животу уметника са собом. Она убедљиво зрачи из цртежа Катарине Баћевић.

Стојан БОГДАНОВИЋ ( Ստոյան Բոգդանովիչ): ГРЧКА (ՀՈՒՆԱՍՏԱՆ)

Ստոյան Բոգդանովիչ  (Стојан Богдановић)

ՀՈՒՆԱՍՏԱՆ

* Ամբողջ քրիստոնեական աշխարհը 

(կաթոլիկները, ուղղափառները, բողոքականները)  

ունի ընդհանուր մի խարիսխ, որ Հունաստան է կոչվում: 

* Հունաստանը մեր սրտերում հուրհրացող  օլիմպիական ջահ է:

* Հունաստանը սերբական հոգու բաղկացուցիչն է:

* Թե Եվրոպան հրաժարվի Հունաստանից, 
կմնան միայն փշրված վահաններն ու ժանգոտված սրերը:

* Ծնվել ենք, որպես սերբեր, բայց ուղղորդվել ենք որպես հույներ:

* Հունաստանը հոգու այն մոլեկուլն է, որով ճանաչվում են սերբերը:

* Հունաստանը հավերժող մի հուր է:

* Թե հրկիզվի Հունաստանը, աշխարհը կմնա առանց հոգու:

* Ամեն անգամ երբ արտասվում է Հունաստանը, մայրիկիս եմ հիշում:

* Հունաստանը մեր վանքն է:

* Հունաստանը մի հսկա ասուպ է:

* Հունաստանը Սուրբ լեռ է:

* Հունաստանն իր ուսերին կրում է մի ամբողջ քաղաքակրթություն:

* Հունաստանը Պլատոն է:

* Հունաստանը երգ է, Հունաստանը ջղացնցում է, Հունաստանը ողբերգություն է:

* Հունաստանը Դիոնիս և Ապոլոն է:

(Превео Бабкен Симоњан)

 ГРЧКА

Сав хришћански свет, католици, православци, протестанти... има један исти темељ који се зове Грчка.

*

Грчка је олимпијска ватра која гори у нашим срцима.

*

Грчка је саставни део српске душе.

*

Ако би се Европа одрекла Грчке, остала би јој само поломљена копља и зарђали мачеви.

*

Родили смо се као Срби, а проходали смо као Грци.

*

Грчка је онај молекул душе по коме се препознају Срби.

*

Грчка је вечити пламен.

*

Ако Грчка изгори, свет ће остати без душе.

*

Кад год Грчка плаче сетим се своје мајке.

*

Грчка је наш манастир.

*

Грчка је Велики метеор.

*

Грчка је Света гора.

*

Грчка на својим леђима носи целу цивилизацију.

Грчка је Платон.

*

Грчка је песма,

Грчка је грч,

Грчка је трагедија.

Грчка је Дионис и Аполон.