 |
| Стојан Богдановић, песник и математичар |
ДЕЛИДБА
Када смо са рођацима правили
Државу нисмо раздвајали планине,
реке, шуме и ливаде.
Тарбе су биле скупе.
Али појавили су се на нашим границама
Трговци нудили су бодљикаву жицу
Продавали су нам савремено
Оружје, далекометне праћке.
Могли смо да погодимо птицу
У лету, али ње није било,
Јер птице, зна се, иду у топлије крајеве.
Временом наши рођаци су се извештили
Мењали су са лоповима бубреге
За крива огледалца заборавили су
Да се човек огледа у човеку.
У тој размени многи су остали
Без срца, а неки и без главе.
Они са великим огледалима
Од кристала гледали су у њима мајмуне,
Тако смо се удаљавали.
Сиромашни рођаци су расли,
Постајали су људи.
Али, сиромашни рођаци су увек далеки
рођаци.
Ето, то је погодило нашу отаџбину,
Као и бомбе 1999.
