ИЗЛЕТИ МОГА УЈАКА
 |
| Дрина, Милорад и Александар-Санда |
Чим су Бугари ушли у село
Покупили су оне који су способни
Да раде тешке послове.
Међу изабранима био је и
Мој ујак Милорад Милосављевић.
После извесног времена,
Ујак се једне ноћи појавио
У Јаловик Извору.
Старац је био запањен када је угледао
Свог одрпаног сина.
Радост се брзо угасила.
Ако га Бугари буду тражили,
Запалиће село и побити остатак сељака.
Одлука је пала,
Мора наставити робијање.
Излет му је кратко трајао.
По мраку се вратио у мрак.
Поткрај рата ујак је са Русима
Ујахао у Јаловик Извор на белом коњу.
То га није спасило комуниста.
Ујака и деду Александра - Санду су судили као кулаке,
Макар да су им имовину отели.
Комунисти никада нису били гадљиви на туђу имовину.
До Јаловик Извора нису долазиле новине
Ни онда када су у провинцији сви читали
Најновије вести од јуче.
Телевизије није било.
Али, кад год је кроз Књажевац пролазио
Неки главешина из ЦК,
Мога су ујака позвали у милицију.
Најчешће је тих четрдесетак километара превалио пешке.
У милицији су га држали цео дан
Док се мати код куће тресла.
Када се предвече појавио,
Потекле су сузе.
Де, Надице, ништа није било,
Опалише нам по један шамар
И пустише нас.
И тако тридесет година,
Час-час, па на излет у Књажевац,
Ишао је преко Старе Калне, на Коренатац...
Тамо и назад, излижу се једни „пиротски“ опанци.
Кад су због рудника уранијума направили пут до Калне,
Онда је и милиција била ближе,
Па су му комунисти уштедели опанке,
Али, овце и краве су сваки пут биле непомузене.
А сад дођоше ови?!
29.7.20.
