Странице

недеља, 24. новембар 2019.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ОЏАК


Стојан Богдановић, песник
ОЏАК

Оџак служи родама
да на њему направе гнездо.

На врх оџака се натакари петао
који се цео боговетни дан врти,
а кокошке нигде!

Кроз оџак се низ вериге спуштају
Цигани после шетње по небу
са Великим медведом.

Кроз оџак се пење дим,
а за њим иду поглед и мисли о небу.

Тамо далеко је
Небеска Србија!

субота, 23. новембар 2019.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ОТАЏБИНА


ОТАЏБИНА

Када су Србију Турци  
Стојан Богдановић, песник
Са крста скинули
Оставили су је на раскршћу
Као да су знали да ће
Она са тог места деци својој
Показивати  пут
Којим су пролазиле европске
Војске и разбојници
(Раз)носећи благо Константинопоља.
Са истог места,
С вером у Господа,
Срби вековима скачу у небо.
На том месту
Које Срби називају отаџбина
Васкрсла је Србија.

Отаџбина то је кад зло само помисли
А теби се одмах подигне коса,
Накострешиш се као јеж.

Отаџбина је кад неко каже Србија
А теби мило као да је сва Србија твоја.

петак, 22. новембар 2019.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ДЕЛИДБА

Стојан Богдановић, песник и математичар

ДЕЛИДБА

Када смо са рођацима правили
Државу нисмо раздвајали планине,
реке, шуме и ливаде.
Тарбе су биле скупе.
Али појавили су се на нашим границама
Трговци нудили су бодљикаву жицу
Продавали су нам савремено
Оружје, далекометне праћке.
Могли смо да погодимо птицу
У лету, али ње није било,
Јер птице, зна се, иду у топлије крајеве.
Временом наши рођаци су се извештили
Мењали су са лоповима бубреге
За крива огледалца заборавили су
Да се човек огледа у човеку.
У тој размени многи су остали
Без срца, а неки и без главе.
Они са великим огледалима
Од кристала гледали су у њима мајмуне,
Тако смо се удаљавали.
Сиромашни рођаци су расли,
Постајали су људи.
Али, сиромашни рођаци су увек далеки рођаци.
Ето, то је погодило нашу отаџбину,
Као и бомбе 1999.
Bottom of Form


Стојан БОГДАНОВИЋ: ЕХО ТРАГЕДИЈЕ

Стојан Богдановић     Овде неће бити речи о трагедији као књижевном делу, нити о њеној структури, нити о њеном историјском усавршавању и...