Стојан БОГДАНОВИЋ: ПРОЗОР(И)

Прозори(и)

Ако неко воли пречицу, ту је прозор!

Прозор је ту због светла, али кроз њега може ући и мрак!

Некада су окна на прозорима била раздвојена крстом. Због урокљивих очију. Овим слепцима нису потребни прозори.

Прозор је занимљив и ноћу кад се на њему појави месечина.

Код мене у згради кроз прозоре бацају гаће. Засад, само женске.

Чекам када ће нешто пролетети кроз прозор.

Кроз прозор је баба понекда звирнула да се увери да је деда трештен пијан.

Прозор никоме није проветрио мозак! Кроз прозорче може свашта да се провуче.

Мислио сам да затворим прозор, али видим људи воле да звирну!

Тесла је на прозору хранио белу голубицу. Кроз прозорче се може убацити порукица. А може и бува.

Кроз прозор може да вам улети
слепи миш.
Тада,

кажу,

требало би угасити светло.

Ако угасите сунце,
онда сте угасили начисто.

Ако прозор нема стакла, онда је он обична рупа.

Човечанство не мора због тога да брине.

Није то једина рупа на којој нема стакла.

Постоји "Прозор"[1] Зорана М. Мандића.

А постоји и „Прозор(и) Зорана М. Мандића"[2].

Одшкрините. Нема слепих мишева ни празних прича.

Имам неколико прозора, али је много високо!

Ако имате могућност, бирајте ниже прозоре.

Прозор би требало да буде таман толики да човек не испадне док воз не стане.

Немам прозор према комшики,

зато морам да џеџим на прозору све са надом да ће туда проћи.

Али, она углавном ради ноћом, а ја задремам чекајући.

Не знам ни  када је прошла, ни да ли је. Џаба чекам.

Прозор је пао 1943, али Босна се још није придигла.

Ако нисте знали, постоје дрвени прозори, и дрвени људи!

Ако нисте знали, постоје  пластични прозори, пластични људи и пластичне сисе.

Постојали су и гвоздени прозори и гвоздени људи.

Све је зарђало. Сада се прозори праве од алуминијума.

Али када се стакла замагле невиди се ништа. Као и пре.

Комшика оде јутрос да јој нешто одсеку.

Естетика је у питању, али не као подлога за филозофију.

И нема је дуго, а сумњам да су јој одсекли језик.

Ја седим поред прозора и мислим.

Гледам кроз прозор. Кад се код комшике угаси светло, знам да је готово.

И лакне ми.

Уморио сам комшику са прозором,

сада могу мало да дремнем поред прозора.

23.10.18.

---

[1] Зоран М. Мандић, Одбрана избора, Врање, Књижевна

    заједница „Борисав Станковић“, 2018.

[2] Стојан Богдановић, Прозор(и) Зорана М. Мандића, Сврљиг,

    Бдење, 63/2020, 130-133.