Раиса МЕЛЬНИКОВА: ОДНО ПИСЬМО = Раиса МЕЛНИКОВА: ЈЕДНО ПИСМО

Раиса МЕЛЬНИКОВА

ОДНО ПИСЬМО

Я удалялся от тебя всё дальше
В теплушке тесной в холоде, тоске,
И становился с каждым часом старше
При каждом новом боевом броске.
Пишу тебе в окопе, на рассвете.
Я помню, как любила ты цветы.
Когда вернусь, я соберу букеты
И подарю, чтоб улыбалась ты.
Ты для меня, как Родина, родная,
И не страшны мне трудности войны.
Мы победим, я твёрдо это знаю!
Другой на свете нет у нас страны!
Прорвусь я сквозь огонь и гаубиц раскаты,
Ползком пролезу, выдержу я бой.
Не устрашат меня ни пули, ни снаряды.
Живи и верь, что я вернусь домой.
Пройдут года. Хлеба заколосятся.
Исчезнут признаки ужаснейшей войны,
Счастливые посёлки возродятся,
Но о войне расскажем внукам мы.

Раиса МЕЛНИКОВА

ЈЕДНО ПИСМО

Одмакао сам се даље од тебе

Скучен хладноћом, чежњом,

И остари сваких сат времена

Са сваком новом борбеном ролом.

Пишем вам у рову у зору.

Сећам се како сте волели цвеће.

Кад се вратим, скупит ћу букете

И дај да се насмејеш.

Ти си за мене као домовина, драга

А ратне потешкоће нису ми страшне.

Победићемо, то сигурно знам!

Нема друге земље на свету!

Пробијат ћу се кроз ватру и тутњаву хаубица

Провући ћу се, могу поднети борбу.
Ни меци гранате ме не застрашују.

Живите и верујте да ћу се вратити кући.

Године ће проћи. Хлеб се преврће.

Знаци страшног рата ће нестати

Срећна села ће се препородити

Али рећи ћемо нашим унуцима о рату.

С руског на српски превео С. Богдановић