 |
| Драган Момчиловић: Стојан Богдановић, 1993. |
ГОСПОДАР ПРШЉЕНОВА
Реч „кир“ (κύριος) је грчког порекла и значи
господин (господар). Код нас је отуда изведено име Киро (Кирил, Ћиро), па и aзбука нам се зове ћирилица.
Ово последње везују за Ћирила, наводно је он саставио прво словенско писмо,
глагољицу, што последња истраживања демантују, тј. показују да су Словени имали
писмо много пре Ћирила и Методија. Реч „кир“ се користи и у кованици
киропрактичар. Ова реч нема никакве везе са киретажом, мада и тих киретажа има
мали милион, тако да није искључено да неко и тамо нађе неку везу са кир-ом.
Јуче сам био код киропрактичара да ми одшрафи шију коју сада зову врат. Могу да
је зову како год хоће, а ја знам како боли кад се та битанга заглави. А и кад
се не заглави шкрипи као, мени се тако чини, ауто у кривини при великој брзини.
Тај мрга, мислим киропрактичар, ме је нешто питао, не сећам се шта, а не знам
ни да ли сам га добро чуо, овај пут није у питању био бол у врату него страх.
Оном мом страху да ће ми тамо неки киро одшрафљивати шију треба додати страх
који се појавио када сам киру угледао. Мрга је био огроман човечина, а шапе „ка
у међеда“! На тезгу је поставио папир, то је била замена за чаршав, признајем
да је то било практично, ко ће бре, да пере оне силне чаршаве, а пацијената има
свакаквих, па и шугавих. Србијај је то брале, није зајебанција, имамо и
киропрактичара. Рече ми да свучем мајицу и показа ми да да легнем на тезгу
потрбушке. Дошао сам код киропрактичара добровољно јер ме је неописиво болео
врат. Негде се нешто заглавило и само ли мрднем, лево или десно, свеједно је, као да ми је неко забо нож, као
кад ме коље неким огромним тупим ножем. Легнем, нисам смео ни да помислим да се
супротставим кири. Али, не могу да кажем да ми је било јасно зашто да легнем на
тезгу потрбушке. Он ми пробуши рупицу кроз онај папир на коме сам легао да бих
могао да дишем. И поче полако да ме испипава. Одоздо на горе. Ја сам мислио да
ће одмах да ме хвата за шију. Полако, полако, па кад је лего на мене, пуче
нешто, а кирча каже, Браво! Не знам коме је то рекао. Највероватније себи, али
мене је заболело. Док је стигао до врата напипао је то шта је тражио још два
пута. А шта је тражио то не знам. На једном месту се баш задражао. Бесомучно је
притискао. Вероватно је проверавао да ли моја кичма може да издржи и мене и
њега. Заједно смо имали око 240 кг.
Кад је гурнуо прст испод лопатице, мислио сам да ћу мечку да родим.
Некако се приближаво врату. Споро је ишло. Мора да су ми пршљенови зарђали.
Увек ме је мало помазио, пипкао одређено место, тако да сам мислио, појма немам
шта сам мислио, а онда је почео да притиска, да врти, само сам чекао да каже,
Браво, онда бих знао да је готово, не скроз, него само на том месту. Мислио сам
како ће ме ужасно болети када почне да притиска шију. Нисам смео да писнем. Од
срамоте, у чекаоници су биле две жене, а врата одшкринута. Мислим да је то
кирча намерно урадио. Али, ја сам био толико
уплашен да нисам стигао ни да кукам, ни да урлам. Кад дођосмо до шије, кирча ми
нареди да се окренем, да легнем на леђа. Окренух се једва. Килажа је пристојна,
па није баш једноставно да се човек окреће као чигра. Почех да мотам по глави,
што ме окренуо, кад ме то боли у врату, а не у гуши. Гуша је ту само да је
плакнеш. Обично кад Србе боли гуша, они кажу боли ме дупе, није то ништа. А кад
се упали, они додају у гушу понеку љуту. Паметњаковићи. Кад је овај кирча почео
да муља са стране по врату, забадао је прсте, притискао, ја сам само бројао
звездице, нисам ни писнуо. А и да кажем да јесам, ви ме знате, не бисте ми
веровали. Све то шта ми је радио са једне стране шије, поновио је и са друге
стране. Тако да сам потпуно најебо. Кад је свршио, онда ми нареди, Хајде,
окрените главу на ову страну, па на ону! Онако избезумљен нисам смео да мрднем.
Био сам потпуно укочен. Кирча повиси тон и ја мрднух, лево, па десно, и
насмејах се. Видим и он се смешка. Киропрактичар. Од моје пријатељице, врсног преводиоца
за грчки језик, Снежане Врачарић, добио сам објашњење да кованица киропрактичар
(χειροπρακτικός)
значи, онај који ради рукама. Уз велику захвалност госпођи Врачарић морам овде
рећи да за мене КИРОПРАКТИЧАР значи ГОСПОДАР ПРШЉЕНОВА. То сам значење проверио
на својој кичми.
Леђа и врат су ми модри као кад размутите
плави камен да бисте спремили чорбу којом ћете прскати лозу да би је заштитили
од пламењаче. Још ме боли, али главу померам безболно, лево и десно, горе-доле.
Ове болове и модрице од нагњечења, које ми је начинио кирча, лечим лозом.
Облоге, споља и изнутра. Подношљиво. Живели!
23.10.19.
