Странице

недеља, 22. март 2020.

Стојан БОГДАНОВИЋ: РОБИЈАМ, НИ КРИВ НИ ДУЖАН!


РОБИЈАМ, НИ КРИВ НИ ДУЖАН!
Стојан Богдановић, песник и математичар

Морам признати да сам бесан, а власт има своје рачуне

             Бесан сам на оне који користе ову ситуацију у нечасне сврхе. А ту је на првом месту власт, па онда и они ситни дрипци које власт навата да би их показивала на тлевизијијама. Бесан сам на белосветске але које су ово смислиле, па сад не умеју да се изваде. Бесан сам што сам немоћан.
             А власт, она ништа не разуме. Једном приликом на Универзитету у Нишу гост је био чувени руски економиста академик Леонид Иванович Абалкин. Говорио је о катастрофалној економској политици у Русији. Прво питање након његовог излагања је било: „А што то нисте предочили руској власти?“  Одговор је гласио: „Она има своје рачуне и ништа друго не чује.“ У сали је био и председник Руске академије, потоњи председник руске владе Јевгениј Максимович Примаков[1]. Само се смешкао. На ручак, који се продужио у вечеру, водио нас је, у ресторан „Гурман“, у Белој Паланци, чувени професор др Данило – Дача Марковић.  Јевгениј је након низа година иза рата на Косову проглашен за почасног доктора наука на Универзитету у Нишу.
             Наша власт је схватила да избори не би успели, да би излазност била мала, и мисле да је државни удар најбоља варијанта. А то ће се показати да није. Ако хоћеш да власт функционише требало би јој сваког часа напакостити. А за то постоје разни начини. Ко може треба стално да је кеца. Најбоље је власт исмевати. Онда је добро и теби и њој. Те, тека.

Бистра бистрина

             Наши су људи бистри, отресити, и не копирају Италијане. Нису неки певци, па да се каче по пенџери и  веранде и да певају, да заносе, али знају да поткецују. Навешћу овде два текста па читајте онај који вам се више свиђа, а не морате ниједан. Дабоме, може и оба. Надам се да ћете се уверити у моје тврђење.
           
Пироћанска корона[2]

             Леле, леле, дојде крај свет, дојде короната и при нас. Ја се како онаџува да че ни замине, како што ни све из свет замине али јок, до нас увек најгорето мора да доклеца. И те, за десетина дна веч се окуде 50 збраше болни а народ се растрчал, па каветија по град, па свадбе, мани. Ја узо данска напраји кризни штаб сас женуми, седомо уз астал, сипамо по грејану, на устата смо врзали мараме од баба Вилку и прајимо план. Договоримо се децата да не пуштамо да излазе из собе, иму компјуктери и телевони па нек се замлачују. Напрајимо списак кво да купимо- брашно имамо, а да узнемо двајес ћила зејтин, десет бокса цигаре, 20 паштете и 20 месна нарезка, двајес масће за лице, рукавице за лупење шушпе, 5 ћила медицинсћи алкохол, 50 ролне клозет артију... Ка срачунамо, теше ме алне, чудо паре! Мора да бркам у ратнуту резерву у зевник али ајде, збрамо. Ка да појдемо, каже де ти сам иди, ако те ване да има кој децата да гледа. И ја на точак, да не арчим бензин, па полк, полк, стиго до град. Одма видо да некво не ваља, нема ђи бугарети нигде, за мећици саде 5 човека чекају. Ааа, реко, де да узнем мећик, па полк приодим. Лелће, ка се искашља неква бабичка страови ми оживеше, рипну на точакат па на Гушевицу, толко се несм мил од ка сам се родил. Пак замота марамуту па вану по апотећете - нема ништа, ни масће, ни рећија, једино рукавице узо. Прерипи прекопут те сабра кво мого да најдем и бегање, верглал сам точакат нође ми откапаше. Ка стиго дом, закључена капија. Те ђу женами иде, облекла се како астронаут, узе сас прскалницу те ме сас некво нафајта, на вратата ме стури до гаче а дрејете врљимо у огањ, опра си руће и изми се сас шуреч воду, испи рећију и те. Јутре само да турим катанац на капијуту и нема мрдање. И ви пазете кво прајите, маните онеја будале што орате да иде народ у Италију да пазари, бегајте од цепленће што се јуначе. Ај да сте ми здрави и живи, водете си ред па че прескрцамо некако.

Врањанци у карантин[3]

            Драги дедо и нане, знам да сте само спрат изнад мене ал' због новонасталу ситуацију одлучија сам да ви напишем овој писмо, ће ви га протнем под врата. Дедо, кажи на нане да не брине за једење, имамо довољно! Несмо ишли у Лејона да правимо залихе затој што је тата још од ратиште донеја 4 војничка ранца сас конзервирану храну такој да ће поминемо. Мама је јучер целу кућу очистила сас ракију, испарава кроз прозори, ће напијемо целу улицу. Теше замалка и куче да обања сас ракију. Тата по цел' д'н седи и гледа телевизор, купија је џак семенке, уста му се надували од сол к'о на Вучића. Сестра ми се дере на сви по кућу затој што не мож' да се види сас дечка, вика да је њихова љубав јача од Корону... пушта љиге туј по кућу. Једино на брата ми неје утицало ванредно стање јер си је исти к'о и пре – по цел' д'н седи дома, ништа не работи, једе и спије. Синоћ смо сви седнали да играмо Монопол... посвађали смо се а још фигурице несмо поставили. После тој сви легнасмо да спијемо. Ја цел' ноћ несам могја очи да заповрнем, врпољим се по кревет, размишљам што ће буде сас људски животи, сас светску берзу, сас економију... Ма зебавам се, несам могја да спијем затој што је тата плакаја цел' ноћ у собу. Покушаја да пије ракију сас онија слани уста па му се још више надували, с'д је к'о Карлеуша. Ви немој да бринете ништа, тренутно сте једини у фамилију који зарађујев паре јер Вучић рече да ће ви даде по четири 'иљадарке. Немој да искачате нигде јер немамо паре за казну, још несмо исплатили оној кубе што га тата узеде на одложено ал' како се одвија ситуација изгледа да ће правимо зимницу у спаваћу собу сас ћунку кроз прозор. Ај па такој, чувајте се, ће се чујемо, мора да идем јер ме тата вика да му помогнем да закове даске на прозори и врата, најавија се теча Бора да ће дође а знаш га њега как'в је к'д заседне.
 19.3.2020.
Политичар(и)

             Реч политичар је друго име за трговца! 
             Политичари су они људи који под фирмом борбе за народ и државу уништавају све.
              Рад није природно својство. Политичари су редом нерадници и они су највећи заговорници великог рада.
               И ренесанса се бавила културом елиминације (ликвидације) политичких противника.
Још падамо,
А влада не пада!
             Полиграф служи да се установи да ли неко говори истину, aли ако неко лаже на пасја уста, онда је полиграф сувишан!
             Мали је израстао у великог хохштаплера, за кратко време!
            НАРОД ЈОШ НИЈЕ СХВАТИО!
            Човек мора најпре победити себе. Али човек не може вечито да лаже себе. Мора једном да се убије. И, то је довољно. Или, како каже амерички председник Трамп: „Неки људи ће сада први пут умрети!“

Политичари су сезонци

            Банкари су, такође, трговци. Они тргују туђим новцем, који се најчешће назива државним или народним. Они тргују туђим државама и туђим животима. Банкари финансирају ратове. Политичари су извршиоци. Они су сезонци. Банкари немају ни државу ни нацију. Њих занима само лова и ловина. У сваком рату финансирају и једну и другу страну.

Маскенбал!

        Почео је велики маскенбал. Сви учествују - цео свет. Важно је учествовати. Биће занимљиво, а неки ће чак и најебати!
           Морам да изађем по ради себе, а Вучић закључао врата!
         Досад су контролисали гласаче, а сад им ситуација измиче. А и они мислим да су се отели!
          Требало би власт довести у ред. Искористите вирусе. Власт користи вирусе и одлаже изборе! Више се бојим власти него вируса, због њеног незнања и бахатости! Ови ће нас поморити!
          Због чега људи немају поверење у стручњаке које производи власт и које упорно показује на телевизији?
           Повећање плата медицинским сестрама неће их вратити из Немачке.
           Сад је време да се покажу и људи и фукаре!

           Исписници, седите кући, сад ће Вучић да вам донесе да ручкате, после можете слободно на онај свет. Да се одморите од њега. Нико није умро од вируса, него од смрта! Чекам њега и вирусе. Ко чека, дочека смрт!

Ванредно стање = Ванредно срање

            Следећих неколико месеци забављаће вас исто певачко друштво.
16.3.20.

            Чачкалица не служи само да ишчачкате црно испод нокта, па да је вратите. Њоме можете и нешто за заглавите! Ако ишчачкате нешто занимљиво у вези Ковида 19, ћутите, јер то сви већ знају, чак и они из владе. Од проглашења пандемије Ковид-19, тоалет папир се продаје као алва. Увек су се највише продавала добра срања!

             Старце су затворили да не би као кокошке срали по дворишту.
Власт ће свима намакнути брњицу!
Само се керови и војска слободно шеткају!             
Политичари знају да раде са маскама. Ту је лова!  
Маске не падају с неба! Маске смо продали 
Кинезима, сада чекамо да се одобри увоз!

Карантин

                  Карантин није ништа за некога ко је деценијама у затвору.
           
                  Нико није умро од вируса, него од смрта!

     Чекам њега и вирусе.
     Ко чека, дочека смрт!

                 НАШИ ЕВРОПСКИ ПРИЈАТЕЉИ СУ НАШИ НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉИ!

16.3.20.
ПАНДЕМИЈА СТРАХА!
ПАНДЕМИЈА ЛАЖИ!

            На све стране се организују такмичења у лагању. Проглашавају се победници локалци, државни и белосветски. Апсолутни победник ће бити проглашен на крају. Значи, кад нестане овај свет. Дакле, победничко постоље ће бити горе. Високо. Публика може то посматрати одоздо, и радовати се као што смо се ми кад смо деца били радовали кад смо видели женске гаћице. А ко ће то да чека?
             Утерали су људима вирус у кости!
             Застраши и владај!
            
             Сујетни људи заговарају приче да је доброчинство немогуће ако се власт не промени. А доброчинство не подразумева власт. А моћ не обезбеђује само оружје. Постоји и духовна надмоћ. Сетимо се Козме и Дамјана. Ваздан је на свету било добрих људи. Незадовољство је покретач свег напретка. А стална агонија може довести до чира у стомаку. Али, то је цена. Или, на време почети са тренингом стрпљења. Ту спадају и молитве. У другим доктринама их зову и медитације. Па чак и вежбе дисања. Медитација није везана за клепсидру. Свако може да тренира, а да ли ће му доћи, то се никад не зна.

*****
ХВАЛА

            Хвалом се истиче врлина онога коме се упућује.  А захвалност би требало да је Богу. Апостол Павле је говорио: „Ко се хвали, Господом да се хвали.“ (Коринћнима, посл. Прва, 1:31). Хвала родитељима је такође хвала Богу. Јер је отац слика Бога Оца. А мајка је Мајка Божја. Свака мајка. Иза захвалности про форма је цинизам.

***
             Храну контролишу корпорације, колико ће се произвести, колико ће се продати, колико ће бацити. Оне контролишу и државе. Никада у историји човечанства расподела није била поштена?! па није ни сада. У Србији има празних села, да не пишемо о другим државама. На том простору се може производити храна, па и живети... Али сви хоће брзо да постану богати, а и да обезбеде своје наследнике... Зато су људи измислили отимачину, пљачку, рат... Вируса је увек било и биће, они ће незнатно утицати на ток историје... Људи су способни да крену даље, иако ни на земљи нису завршили посао.
13.3.2020.
             Стално кувам, ускоро ће избори. Без покојника, ништа од избора! Ако васкрснем, можда се појавим на изборима! 

             ЧОВЕК ЈЕ НЕМОЋАН ПРЕД ЛЕПОТОМ.
10.3.20.
            Наравно да су у коначан број гласова урачунате и мртве душе. Оне су највернији гласачи владајуће странке. Пензионерима ће дати неку цркавицу, тик пред изборе. Да им се нађе за цркавање.
            Курти се нада да ће Трамп изгубити изборе, а Србија се нада да ће Тачија осудити. Трамп је затворио Америку за Европљане. Могли смо и ми да решимо тај проблем.
            Пензионерчине испразнише самоуслугу. Срећом, Вучић им даје пензију на кашичку!
****
             Видим да су се бабе највише уплашиле, а Ковид 19. слабо напада жене.
            Тако је и са храном. Стари људи се слабо контролишу и чим се постави сто они грабе да се што пре наједу. Све мисле да ће остати гладни. то сам назвао Синдром гладног старца. Тако је и у овој кризној ситуацији, те старудије гледају како да се оне спасе. Ретко ће ко погледати око себе и рећи, Људи, дајте да спасимо ове који би могли поживети бар још 50 година. Саможивци. Битанге.
             Зна се да је у стампеду људи, због панике, много људи изгубило живот. Страх је гадна работа.
             Негда сам прочитао причу Антонија де Мела, нек ми не замери објављивач што га не спомињем, не сећам се, проклета склероза, парафразираћу причу:
 'Куга је била на путу за Дамаск и у пустињи је престигла караван. "Куда журиш?" - упита је вођа каравана. "У Дамаск. Намеравам узети 1.000 живота." На повратку из Дамаска Куга је поново прошла покрај каравана. Вођа јој рече: "Однела си 50.000 живота, а не 1.000." "Не", одговори Куга. "Ја сам узела 1.000, остале је однео Страх." '

12.3.2020.                              
Робијам, ни крив ни дужан!

Тело иде доле,
душа се пење горе.
А где сам ту ја?

Многи људи не разликују робију од затвора!
19.3.20.

             АПЕЛОВАЛИ СУ ДА НЕ ГОМИЛАМО ЗАЛИХЕ, А ОНДА СУ НАС ЗАТВОРИЛИ ДА БИСМО ЦРКЛИ ГЛАДНИ. КАКВА ПЕРФИДНОСТ?! Они из владајуће партије тврде да је то велики успех. Дисциплину утерују и са војском.
            Политичари упражњавају преваре, лоповлук, лажу на велико и на мало. Они су љигави. Курвају се са свима. У кризним временима се размножавају као вируси. Прсе се медаљама. Шене кад треба. Пљују на немоћне. Газе реч. Газе људе. Шишају овце. Јашу и коње и магарце. Уживају у отимачини. Клањају се кад морају. Склањају се.

МАСКИРАНА КОМШИКА
       
          Комшика се не боји полиције него Ковида-19, па гледа кроз прозор да види имали ли некога у млекарици. Кад продавачица изађе напоље да пуши, то је знак да у млекарици нема муштерија, а она трк. Купи сира, лебац и јајца, па беж назад. Има кући два јаја, али то јој је мало. Жена је јешна и пишна. Јајца једе убеђена да ће се тако отарасити неколико сувишних грама. Јер док свари једно јајце потроши струју и плус не знам колико калорија. Наравно, нема скафандер, али маска, рукавице... то све користи да не би видели колико има година. То ради све време, маскира се редовно,  као и већина жена, али сада има специјалну маску преко оне стандардне маске. А после рибањац. Асепсол, суво прање руку, влажне марамице... и остале зајебанције. Комшика добро изгледа. Не попушта. Познао сам је по капуту. Још нисам ћорав.
19.3.20.
МАСКИРАНА КОМШИКА (2)

            Комшику ретко виђам. Не може зачас да се провуче између тараба као раније. Данас је дан поезије. Дан је сунчан, али тужан. Нема је ни данас. Можда је отишла са Дионисом ( Дио-Нис = Бог из Ниша) да обиђу лозу у Сићеву. Зло је време дошло. Не могу ни ја цео дан да висим на прозору, као комшија на Фејсбуку. А можда је променила маску.      

21.3.20.
Време ће угасити Сунце.

Гледам кроз прозор еру помрачења ума!
Помрачење ће проћи, остаће мрак!

Европа не уме ни своју гузицу да сачува!

СТИГЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ,
АЛИ НИЈЕ ОНО КОЈЕ СТЕ ЧЕКАЛИ.
КАД ВЕЋ МОРАТЕ ЈОШ ДА ЧЕКАТЕ
ЧИТАЈТЕ ПОЕЗИЈУ.
ОНА ЈЕ И БОЛЕСТ И ЛЕК.
КАО ЉУБАВ.

На телевизији се показују
само они одвратни политиканти,
а доктори и сестаре,
њих нема јер су заузети,
лече људе!
20.3.2020.

             Добро јутро, Миркане
леп поздрав Љиљи и теби од Биље и мене. Дан је сунчан, Божји дан, али изгледа да нисмо заслужили. Иако ја мислим да ми робијамо ни криви ни дужни!
             Ја сам оно био болестан, па сам тренирао заточеништво месец и по дана. Ово је друга болест. Хвата ме бес. А повремено само зурим и ћутим. Као да се бојим да Господа не узнемирим. Све се надам неком чуду. Најбоље би било да седнем и да нешто напишем. Убише ме ове вести, они камиони из Италије који одвозе људе на ломачу јер не могу да стигну да их сахране. Дакле, за живљење није довољно богатство. У ствари, живот сам је богатство, а оно се троши и ако не додајеш, оде све до ђавола. Ако стално вариш исти отрцани живот а не посолиш га, знаш да ће јело бити бљутаво! Људи, видим понашају се као да смрт није ништа. А неки мисле да је само живот важан. Заборавили су да је смрт круна живота.

21.3.2020.

               Сређујем рукописе, забележим понешто ново. Шетам од собе до собе као тигар у кавезу. Бесним! Постављам себи разна питања? Многе ствари не разумем. Нисам их разумео ни раније, али се пред мене нису постављала таква питања. А хтео бих да знам. Сумњам, као свако старо сумњало у све што прочитам...
                  Зашто је човек створен овакав какав је створен? Зар Бог није имао друга посла? Због чега се он разгоропадио? Због чега је уображен? Питам Га нешто као човек човека, а Он се прави мутав. Само ћути. Сачувај Господе! Зашто киша не пада сваког дана? Време ће једног дана угасити Сунце и како ће људи набавити ново, ако не приме плату? Питам се кога ће власт подјебавати кад људи поумиру и остану само будале? Коме ће тада бити лакше властима или будалама? Биће равноправни као што су и досад били.  Ови што су на власти мисле да су власници. Због чега светом владају хохштаплери уз помоћ будала? Многи мисле да ови што су номинално власт, да су они стварно то. Чак понеко од њих умисли да је он стварно то. Власт се ретко види. Виде се вируси, иако су мали. А власт се крије иза облака вируса. Вируси нису вештице.
        Робијам, ни крив ни дужан.
                 Не разумем ни ову дискриминацију, да су затворили само нас старије од шездесет пет година. Као да ће они више водити рачуна о нама. Малоумници!
21.3.20.

              Човеку је ваздан потребна и срећа, није мудрост довољна. Сетимо се „Титаника“. Којом мудрошћу се на том броду човек  могао спасити? А ево вам и Ковид-19.   
               Ако је човек имао срећу да доживи пристојну старост, од рецимо, сто година, и да остане сам самцијат, па да га држава заточи, ни кривог ни дужног, каквом мудрошћу ће се добавити слободе?








[1] Јевгениј Максимович Примаков је творац доктрине мултиполарног света коју сада заговарају Русија и Кина.
[2] Овај текст сам добио посредством професора др Александра Ђорђевића који ми није могао одговорити на питање о ауторству овога текста. Дакле, реч је о народном тексту.
[3] За овај текст ауторство ми је потврдио господин Небојша Васић од кога сам текст и добио.

1 коментар:

  1. Владимир Стаменковић20. децембар 2021. 22:42

    Господине Богдановићу

    Скоро сам нашао Ваш блог, где сам се упознао
    са вашим богатим стваралаштвом. Свака Вам част на
    свему што радите и пишете, на разне теме...

    Имао сам и част да слушам Ваша предавања на економији
    у Нишу, тамо негде 2005. године...

    Посебно је важно видети размишљања једног истинског
    интелектуалца, усудио бих се рећи - правог ерудите!

    ОдговориИзбриши

Стојан БОГДАНОВИЋ: ЕХО ТРАГЕДИЈЕ

Стојан Богдановић     Овде неће бити речи о трагедији као књижевном делу, нити о њеној структури, нити о њеном историјском усавршавању и...