Стојан БОГДАНОВИЋ: СВЕ КРАЈИНА ДО КРАЈИНЕ, ПА УКРАЈИНА

 

ПЕСНИЦИ, СВЕТСКИ И НАШИ

Сада се пишу ситне песме.

Можеш да прођеш поред ње

и да је не видиш.

Може и да те удари, а да не осетиш.

Не знам шта је овом свету,

Па нису сви људи Јапанци.

 

Американци су почели да разглабају,

У њиховим биографијама

најважније су награде.

 

Српски песници лутају,

Од уредника до уредника.

 

Руси ратују са песмама

на уснама.

 

Лако је пољским песницима,

Гомбрович је заспао.

8.8.22.

 ЗАВРТАЊЕ

 

Многи мисле,

Ујдурме са Украјином

брзо ће се завршити

и да се то нас ништа не тиче.

 

Гас смо добили од Руса,

а могли смо да купимо

скупљи амерички гас,

уз то и лошији.

 

Авионе смо добили од Руса,

старе,

платили смо репарацију,

у ствари,

још нисмо тек ћемо плаћати.

Тих крнтија има по свету

и нису више у моди.

Дронови су сада занимљиви.

 

Сајбер рат,

(А)симетрични,

Меки,

Тврди,

Изјасните се!!!

 

Тенкове смо купили од Руса,

а хеликоптере од Француза.

У пакету са хеликоптерима је

и београдски метро...

 

Кинези нам граде аутопутеве.

А и продају нам м...а за бубреге.

 

У перспективи,

А за нас је она само жабља,

Уместо славине

сви ће нам завртати шију.

 

2.2.2022.

 

 ФИШИНГ ЈЕ УСПЕО. СОМ СЕ УПЕЦАО.

 

Ако су вас бомбардовали, то не значи да би требало бомбардовати друге.

 

Сву ноћ сам слушао сирене које су најављивале бомбардовање Ниша. Натовске бомбе су падале на нишкој пијаци, убили су трудницу. Бомбе су падале на Kлинички центар. На клинику за патологију пала је бомба од две тоне. Нисам спавао. Сада опет не спавам. Зачепио сам уши воском, али се нисам ослободио сирена.

 

Помало сам сумњао када су ми стари људи говорили да све силеџије исто мисле и исто се понашају. Сада сам и ја стар.

 

Да ли су сада пред нама докази да се човек памећу не може одбранити, да је мотка неопходна.

 

Руси су бомбардовали и свој парламент.

 

Они зликовци из НАТО-а нису ништа бољи.

 

Бомбардују и једни и други,

само треба да им се укаже прилика.

 

Каубојци су упадали у Конгрес.

 

Каубојци су појели Индијанце.

 

Руси упадају у туђе државе,

Не пресвлаче се и не пренемажу.

Млате.

Засад,

Американци их шију,

Убедљиво воде у наметању своје демократије.

 

То што смо у оба светска рата били на правој страни после не значи ништа.

Све је било погрешно

И увек је тако.

 

Срећницима који имају идиота није потребан Достојевски.

 

Шњур је однео белгијски краљ Леополд Други.

 

25.2.22.

 ВОЛИМ УКРАЈИНЦЕ, РУСЕ И СРБЕ И НЕ ВОЛИМ БОМБЕ.

 

 Секирам се због рата у Украјини,

Американци и Енглези

Успели су да наместе радњу.

Мени не могу ништа,

Чак и да ме згазе

Смрдеће им.

 

Земља ће можда имати користи

Од толиког ђубрива,

А човечанство ће имати велику штету.

 

27.2.22.

 

Они који се по Украјини тркају тенковима

могли су том енергијом осветљавати свет.

 

Не видим какво им је задовољство

што им аплаудирају

Американци и Енглези.

 

Не видим зашто је важно да се људи плаше.

 

Кајање ће нас стићи,

али никакав Исус неће нам вратити нашу браћу...

 

 ***

Волео сам оне слике из Славјанска

И Свјати гори су ми биле у сећању,

Зачуђујуће је да су под целим брдом

Због Турака ископали тунел,

Био је веома низак,

Морао сам да лазим,

На врху, све је то под земљом,

Налазила се црква.

То је православна вера.

То су катакомбе.

 

А сада тамо падају бомбе.

Бомбице подмуклице.

 

Не верујем да је неко помислио на бомбон.

 

28.2.22.

 

 С ПРОЛЕЋА

 

На медијима је организовано такмичење

Белосветских лажова.

Тема је Украјина,

Али мајстори лажови очас пређу на бизнис.

Реч је о трговини

Људским органима

О чему се на европским телевизијама

Мудро ћути,

Као  о албанској Жутој кући.

 

Сви се куну да ће подавити рођаке,

Али доказа нема,

Комшије још увек прде.

 

Ни ваши се не могу истребити за дан и ноћ.

 

Такмичење ће потрајати до лета,

А после, до јесени, вашљивци ће

из гузице медведа

вадити стрелице

док ће се он спремати

за починак,

за зимски сан.

 

Хакери ће помоћи да се унапреде медији

Како би лажови несметано,

као прави комичари,

Забављали светину

Форсирајући гласну музику

Која би гушила медино хркање.

 

А с пролећа – рече песник – почињу и љубав и рат.

1.3.2 

 

БУБРЕГ

 

Некада се говорило,

Живи као бубрег у лоју.

 

Продају се људски органи.

За старије Европљане цене су пригодне.

 

За дечје органе цене су папрене,

Достижу и милионске цифре,

Људи су преосетљиви на децу.

За децу су и ципеле скупе,

Камоли бубрег.

 

Када се један мој познаник вратио

Из мртвих

Са пресађеним бубрегом

Посетио сам га,

Том приликом су ме послужили вискијем,

А ја сам очекивао водку,

Но он затражи чашу вискија,

Његова жена га је страшно погледала,

На то је смешећи се реаговао,

Драга, ја сада имам бубрег младића.

 

Они из Десног сектора

Земенили су Чечене Русима.

Размењивали су са Енглезима

Бубреге за дрвене пушке,

А сада Руси равнају рачуне.

Равнају терен

На коме ће сејати кости

Своје и браће своје.

 

 А ОД СРАМОТЕ НИШТА

 

Сву историју су заузели диктатори и убице.

Њима су најчешће помагали топови, попови и лопови.

Каткад су се и сами проглашавали за попове,

а неки и за Бога.

Било је и оних који су постали свеци а

носили су мачеве и копља.

То више није модерно.

 

Мисао би требала да буде предмет историје.

Без обзира на врсту историје.

 

Мисао је жива, брза,

није ништавило, није жабокречина,

може да води, да носи, да (по)коси,

може да уздигне човека

до неба,

може да га баци,

може да га избаци,

може да га створи,

може да га уништи,

 

Шта још хоћете?

 

Будале иду за диктаторима,

чак их називају вођама,

и у њихово име

и за њихов рачун

убијају људе,

своју браћу,

подижу вођама споменике,

заклињу се

и не сраме се.

26.2.2022.

***

Корону сам испратио,

али убиће ме Украјина.

Њу не могу да преболим

Нити могу да заспим.

 

Корону је разбио рат у Украјини.

1.3.22.

 

***

Ако желиш мир,

Кад кренеш поред Нишаве

Искључи мобилни.

 

5.3.22.

 

***

Борим се,

Русија и Украјина

Никако ми из главе не излазе,

Не могу да их оставим саме,

Поубијаће се.

 

31.3.22.

 

ЕВРОПСКА ПАПАЗЈАНИЈА

 

Видим да се кува

на све стране,

па и у Београду,

гладни посматрају са стране,

чекају свој тренутак.

У Украјини је грозно,

Европљани су дошли у Кијев

да се сликају са мртвима,

лепо су обучени за ту прилику,

потпаљују.

 

Не видех

да ли су коме запалили свећу,

обећали су свима оружје

а хлеб и лекове нико да спомене.

 

Јутрос не могу никако да изађем из свог сна.

 

Европа је далеко,

зато се и не види,

а шта су слепци видели

то само они знају.

 

Европска папазјанија

начисто је прокисла,

а то се не куса

наште срца.

 

9.4.22.

  

СВАКОГ ЈУТРА

 

Сваког јутра разговарам са песником,

Ако не нађем другог,

разговарам са собом.

Још увек ме питају за поезију.

Један доктор ме пита,

Пишеш ли?

Види човек да нисам добро,

А то је по њему за поезију добар знак.

Ако не питају они, питам се ја.

Поезија се појавила када је почела грижа савести.

Она је тврдо језгро,

а изгледа као плишани меца.

 

Сваког јутра наћулим уши

не бих ли чуо да је рат завршен.

Уместо тога чујем други  је почео...

 

17.7.22.

 

СВЕ КРАЈИНА ДО КРАЈИНЕ, ПА УКРАЈИНА

 

Не знам да ли сам доспео у те године

Када човек види све (на)опако,

Али око мене је свуда Украјина.

Ако није она, онда је ту Книнска

Крајина, Босанска, Тимочка...

Војна крајина,

Све крајина до крајине,

Па Украјина.

 

А шта значи реч Украјина?

То ти је, мој брајко,

7 милиона људи који су побегли

У иностранство и 8 милиона који су

Интерно расељени.

Шта тамо има још,

Има још тридестак милиона људи

На које и са истока и са запада бацају разне бомбе,

Велике и мале испробавају

Како би сутра зором неком доакали.

 

Украјинци, а то значи Пољаци, Руси, Јермени, Јевреји...

Упорно бране земљу коју су за доларе продали Американцима,

Американци штампају доларе на велико,

А продају их и на мало, 

Покушавају да из Украјине извезу америчко жито.

 

Из Украјине је отишло три – четири милиона људи

У Русију,

Неки мисле да је то надокнада

За оне милионе Руса који су Матушку

Напустили, бежећи од рата, које сада једни зову

Избеглицама, а други их називају издајицама.

 

Кад се само сетим српских колона,

Са запада на исток,

Са југа на север,

Сву ноћ да заспим не могу.

Они сада бране Луганск и Донецк

Као да је реч о Косову равном.

 

Ко је кога издао?

Како се зову они који покрећу ратове?

Посматрача има разних,

Навијача још више,

Уживају у свакој бомби,

У сваком пуцњу,

Као да посматрају ватромет на Нишвилу,

Као да сваког дана почињу Филмски сусрети,

Као да су на Звездином стадиону

Када гости баце димне бомбе,

Домаћи то никада не раде,

Они само дају голове,

Ако је потребно пуцају и на свој гол

И то из све снаге.

 

 25.8.22.

 

ЈУТРЕЊЕ

 

Одлазим сваког јутра у Украјину,

Као на јутрење.

Крстим се кад видим шта се тамо збива.

Присећам се каква је то красна земља била,

Нису је се стидели ни цар ни Гогољ,

А сада сваког јутра пребројавају мртве душе

Као у Србији пред изборе.

 

6.10.22.

 

СА МИХОЉСКИМ ЛЕТОМ ДОЂОШЕ И МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ

 

Отпев на песму "Јутрење" Тихане Тице

 

Имамо и друге проблеме

осим Београда и Бодлера

ми Нишевљани на Михољске задушнице

мислимо на покојне и на жене и на децу.

Ред се изгубио одавно, 

И сузе смо изгубили.

Рат за ратом,

Крајина по Крајина,

па Украјина.

Разбојници и лопови звоне,

свеци се повукли

у дну цркве светлуцају,

показују пут

или призивају!

 

ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА

 

Политичари,

То су најгори људи,

Тргују живим људима,

Али размењују и мртве.

Траже да се ископају,

Важно је да су на броју.

 

Портпароли саопштавају успехе своје војске,

А то значи колико су људи

Тзв. непријатеља убили

Односно елиминисали.

 

Мајке ваздан чекају своје синове.

Примају их председници

И њихови доглавници,

Обећавају да ће се о њима старати,

Али им синове на враћају.

 

Требало би понека мати

Да буде срећна

Ако јој сина донесу

Захефтаног у црној пластичној кеси.

 

Политичари,

Та ђубрад,

После церемоније

Рукују се,

Са обавезним смешком,

Одлазе на свечани ручак,

А мајке иду да плачу

До краја живота,

Од почетка до краја света.

 

НАВИЈАЊЕ

 

Одавно сам се вратио из Украјине,

Тачније из Луганска и Донецка,

А тек сада видим

Да сам све време био у заблуди,

Да сам поред Донеца,

Да сваког дана прелазим са једне на другу страну

И враћам се утучен.

Проблем је једноставан,

Али за мене нерешив:

Навијам за Русе и Украјинце,

Навијам да нико не победи.

Знам, Американци ми то никада

Неће опростити.

 

13.12.22.

 

А ШТА ЋЕМО САДА РАДИТИ

 

У Украјини официри обе стране

Пребројавају туђе мртваце.

Уче се бројању,

понеки се и заброје.

 

Има и оних који их сабирају,

Без обзира на снег, лед и грмљавину

Топова, хаубица, авиона

Без обзира на фијук ракета.

 

Нико не зна да ли ће се прибрати

И када ће се сабрати.

Ако би веровали новинарима,

Нико им се не меша у посао,

А они лажу ли лажу

И крај рата одлажу.

 

Један мој рођак био је 

Веома разочаран

Што се рат завршио 1945.

Стално се питао,

А шта ћемо сада радити?

Није био баш писмен,

Пре рата је чувао овце.

 

Сада за рат мораш бити,

Дигитални идиот,

А они у рововима

Они су важни

Само када их треба пребројити.

 

14.12.22.

 

ГОСПОД СЕ УЗДИЖЕ

 

Људи свашта причају,

Неки тврде да су постали од мајмуна,

То би значило да су временом сишли са дрвета.

Али они су ваздан ходали по земљи.

За једнога су говорили да је ходао по води,

Притом су се погледом придржавали за небо.

Крстили су се када су се напили вина

Које је ходач начинио од воде,

За причест су узели и помало хлеба,

Мрвице су поделили голубовима,

А на истоку се пуца,

Јастербови надлећу зараћене стране,

Лети перје,

Господ се уздиже!

 

26.12.22.

 

ЈОШ УВЕК НИШТА НЕ РАЗУМЕМ

Свашта се дешава ових дана,
Не могу да кажем да није било и лепих догађаја,
Био је Божић,
Била су нам у госте деца, унуци, праунуци.

Окренух Новости
И уместо Спорт
Случајно притисох Свет.
Кад тамо рат Уживо,
У Украјини.
Ужас.
А бандоглавоње,
И са једне и са друге стране,
Хвале се колико су људи убили!
Још увек ништа не разумем,
А већ сам остарио.

 

8.1.23.

 

***

Европљани заједно са Американцима

Чекају пропаст Русије.

Глумац мисли да ће заузети Москву,

Умислио је да је он Долгоруков.

Само Бог може све да досегне.

Мисао је то,

Мој брајко!

 

24.1.23.

 

 ***

 

Ако мислите да они што ратују лако спавају,

У заблуди сте,

Они се лако буде

И држе кажипрст на око.

 

 31.1.23

 

ЈЕРУСАЛИМ У РУСИЈИ

 

В. Вукашиновићу

 

Био сам у Хиландару више пута.

Ко год је кренуо према њему

Морао проћи поред руског манастира.

Дакле, поред Русије.

Увек су нас дочекали као браћу,

Царски!

 

И опет ћу.

 

Поклонио сам се Светом Сави,

Светом Симеону,

Светом Лазару

И свим Србима и Русима.

И опет ћу.

 

Јерусалим се преселио у Русију.

Тамо му је и место.

 

Јевреји су отишли у Израел,

Татари у Турску.

Сад копају и рукама и ногама

Како би се вратили

У обећану земљу.

 

4.3.23.

 

МОЋ И НЕМОЋ

 

Ретко који од великих руских књижевника

није био прогањан од своје државе,

али нико је се није одрекао.

Руска мисао је више утицала на запад

Него што је профит дотицао

У руску душу.

 

Док су Руси размишљали,

Запад је смишљао.

 

Достојевски је кључ за Ничеа,

па и Сиоран се хвалио Достојевским.

Пушкин, Достојевски, Сложењицин, Пастернак, Шолохов...

Толстоја је чак и црква изопштила.

Ана Ахматова, Бродски, Хармс...

 

Прогон није зависио од типа државе,

од идеологије,

што се види из овог кратког списка

који се може знатно продужити.

Толстој је годинама био први

На листи књижевника

У читавој историји.

Пушкин је био највећи песник.

 

Листе су се правиле на западу.

Запад је укинуо листе,

Али им није укинуо примат.

Шта ти је немоћ?

 

21.3.23.

 

СВЕ ДУБЉЕ ТОНЕМ

 

 За Весну Капор

 

Небо ми је понад главе,

Не могу га се решити.

И други су пробали.

Све дубље тонем

У Небо.

 

БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

               Стојан Богдановић је рођен 1944. године у Великом Боњинцу, Бабушница. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу. Студирао је у Београду, Паризу и Новом Саду. Доктор је математичких наука. Оснивач је у свету познате Српске школе за алгебру и информатику.

              Објавио је преко сто шездесет научних радова у најпознатијим светским часописима из теорије полугрупа, теорије језика аутомата и фази скупова и фази аутомата. Писац је неколико монографија из области математике и информатике, на енглеском и на српском, као и више уџбеника.

               За постигнуте резултате добио је плакету Светског конгреса за алгебру и комбинаторику (ICAC), Хонг Конг, 1997.

              Пише поезију, приче, есеје, афоризме... Есеји се односе на књижевност и на филозофију. Објавио је неколико стотина текстова у преко четрдесет часописа.

              Песме су му превођене на енглески, француски, румунски, италијански, грчки, руски,  пољски језик...

              Уређивао је „Рукописе“ у Панчеву. Био је више година уредник Издавачког предузећа „Просвета“, Ниш. Био је уредник издавачке јединице Универзитета у Нишу, за сва издања универзитета. Био је уредник часописа „Бдење“. Оснивач је часописа „Исток“. Уредник је у часописима „Исток“ и „Мајдан“.  

             Почасни је грађанин Књажевца.

             Добитник је награде  ,,11. јануар“ града Ниша.

             Добитник је плакете са ликом Симе Матавуља УКС и разних других награда, повеља и захвалница.

             Стојан Богдановић је редован члан Српске академије образовања (САО), дописни члан је Украјинске академије технолошких наука (АТНУ), област образовања,  редовни је члан Словенске академије књижевности и уметности, (САКУ), члан је УКС...

 

             Објавио је следеће књиге:

 

Песме. Биг Бен, (Београд, 1977), Одлазим а остаје нејасно,  (Крушевац-Књажевац, 1990), Зна се, (Ниш, 1991), Црна рупа, (Зајечар, 2003; Ниш, 2004), Господар, (Ниш, 2004), Човек песма, (Врање, 2007), Бдења и буђења, (коауторска, Сврљиг-Књажевац, 2010), О да, (Књажевац – Београд, 2013), Криво дрво, поема, (Ниш, 2014), Криво дрво, (Књажевац, 2014), Сабране песме, (Књажевац, 2014), Ода Господу, (Ниш, 2014), Зид, (Београд-Ниш, 2015), Песник, (Ниш, 2017) Радујем се што нисам Бог, (Ниш, 2017), Први пољубац, (Ниш, 2018), Магла, (Ниш, 2021). Песме на енглеском. Разговор са мајком Божјом = Тhe Conversation with the God’s Mother; English translation by Slobodan Cekić, Ниш, Наис-принт, 2019. Песме на руском. Разговор са Мајком Божјом = Разговор с Божьей Матерью; перевод на русский язык с сербского Раиса Mельникова, Ниш, Наис-принт, 2019. Афоризми. Обзнана, (Ниш, 2014). Кратке приче. Кратке (Књажевац, 2015), Изабране, (Ниш, 2015), Жваке, кратке приче, (Ниш, 2016), Ође и намо, (Ниш, 2016), Дресура слепца, (Ниш, 2019), Робија, (Ниш, 2020). Есеји. Записи, (Књажевац, 2016), Ехо, (Ниш, 2019), Грозница, (Ниш, 2021).  Студије. Кривац је М. С. (Ниш, 2021). Расправе. Трунке, (Панчево, 2011/2012; Књажевац, 2011), Бог је лудило, (Лесковац, 2018; Ниш, 2018). Сећања. Глума(ц), математичар и песник у Панчеву, Београд, УКС, 2022.

 

САДРЖАЈ

 

  3   Песници, светски и наши

  4   Завртање

  6   Фишинг је успео. Сом се упецао.

  8   Волим Украјинце, Русе и Србе и не волим рат

  9   (Волео сам оне слике из Славјанска)

10   С пролећа

11   Бубрег

13   А од срамоте ништа

14   (Корону сам испратио)

15   (Ако желиш мир)

16   (Борим се)

17   Европска папазјанија

19   Сваког јутра

20   Све крајина до крајине, па Украјина

22   Јутрење

23   Са Михољским летом дођоше и Михољске задушнице  

24   Од почетка до краја

25   Навијање

26   А шта ћемо сада радити

27   Господ се уздиже

28   Још увек ништа не разумем

29   (Европљани заједно са Американцима...)

30   (Ако мислите да они што ратују лако спавају)

31   Јерусалим у Русији

32   Моћ и немоћ

33   (Све дубље тонем...)

 

Биографска белешка