РИМСКИ ПЕСНИЦИ
САДРЖАЈ
Квинт Хорације Флак
Сулпиција
Секст Проперције
Марко Валерије Марцијал
Гај Валерије Катул
Публије Вергилије Марон
Тит Лукреције Кар
Публије Овидије Назон
Гај Петроније Арбитер
Манлије Аниције Северин Боетије
Рутилије Клаудије Намацијан
Луције Анеј Сенека
Децим Јуније Јувенал
Квинт ХОРАЦИЈЕ ФЛАК:
КРАТКОЋА ЖИВОТА
Еј, како брзо измичу нам лета.
Невиност њихов не задржа ток,
главу од белог не сачува цвета,
нит' да с' продужи љуте смрти рок...
Оставит мораш виноград и њиве,
жену и лепо устројени дом,
од свег имања једна грана иве
биће на гробу пресађена твом.
(Превео Јован Стерија Поповић)
СУЛПИЦИЈА:
ВЕНЕРА ЈЕ ИСПУНИЛА ОБЕЋАЊЕ
Најзад дође љубав и то таква да ми се чини већа срамота
да се сакријем него када бих је објавила.
Венера, умољена мојим стиховима,
довела га је у моје крило.
Венера је испунила своје обећање!
Нека о мојој срећи прича ко је није имао сам.
Нећу да поверим ништа писму
како то не би читао неко пре мог драгана.
Весели ме што сам згрешила и одвратно ми је
да се претварам за љубав добром гласу.
Нека се каже да смо били достојни једно другог.
Секст ПРОПЕРЦИЈЕ (48-16)
МУЗЕ ИПАК ПОСТОЈЕ
Он јој је много давао и био је спреман
још више дати, па ипак је похлепа није
одвукла из мог крила. Нисам је сломио златом
ни бисерјем истока, него умилним тоном
стихова мојих. Дакле, музе ипак постоје,
и оне, који је искрено љубе, Аполон чује.
Гај ВАЛЕРИЈЕ КАТУЛ (84-54)
ПЕСМА ВРАПЦУ
Врапче, моја вољена девојка
с тобом се игра, у крилу те држи,
теби пружа прсте да их кљуцаш,
када се весео играш,
са мојом лепом девојком
утеха си њеним јадима
и умирујеш њену врелу страст.
О, кад бих и ја могао да се играм с тобом,
да ублажим свој љубавни бол!
Публије ВЕРГИЛИЈЕ МАРОН (70-19)
РИМСКИ ИДЕАЛ
Други ће, верујем, мекше мед израђивати
Као да дише, вајати из мермера жива лица,
Говориће боље, и мериће путеве небеских тела, и казиваће унапреднкад ће која звезда изаћи.
Ти, Римљанине, научи да владаш народима;
То ће бити твоја уметност, и да доносиш законе мира,
Да штедиш побеђене и да савлађујеш охоле.
Тит ЛУКРЕЦИЈЕ КАР
ЖИВОТНЕ РАДОСТИ И ВЕДРО РАСПОЛОЖЕЊЕ ЛЕТЊЕГ ДАНА
У мекој трави пружени, у драгом
кругу, под сенком гранатог дрвећа,
крај тока воде, лако стварамо
угодност телу кад се смеје дан
и лето цвећем траву засипа.
Публије ОВИДИЈЕ НАЗОН
ЉУБАВ
Љубав - то је рат, бој, чак и табор свој има Купидон,
веруј ми, Атиче мој, љубав - то рат је и бој.
Проћи кроз шаке чувара, кроз гомилу будних
стражара,
мора и и ратник то, мора и љубави роб.
Гај ПЕТРОНИЈЕ АРБИТЕР
САСВИМ НЕЈАКА
Сасвим нејака удадох се
За чила и снажна мужа,
Љ сада ево, кад сам зрела,
Код себе имам трома старца.
Онај ме слабу мрцварио,
Овајме, док сам пуна снаге,
По сву ноћ пушта нека лежим
Неће нити да ме такне.
Кад нисам хтела, гњавио ме,
сад, када хоћу, нема ништа.
– О љубави, послушај ме:
или ми врати младе дане,
или ми врати млада мужа.
Манлије АНИЦИЈЕ СЕВЕРИН БОЕТИЈЕ
ПЕСМА О КОСМИЧКОЈ ЉУБАВИ
Да у свету верност стална
само мења слогу вид,
да кроз борбу семе света
ипак чува савез чврст,
да кочије златне Феб
Провезе кроз румен дан,
и Дијана, кад је Хаспер
допрати, да бди сву ноћ,
да пожудно море брани
насрт вала неситих,
на жалима не да земља
да се отму у море,
такав ред свих ствари ниже
љубав – неба владарка.
Када они пусте узде
Све што живи у љубави
рат бескрајни заподене,
и све снаге сједињене
што покрећу точак света
журе да га сломе сад.
Чврстом везом већ здружене
све народе она држи
и заклетву свету брака
чедно веже у љубави,
а узвишен закон њен
тражи љубав међ друзима.
О, блажени људски роде,
ако срце твоје води
љубав, ко што небом влада.
Рутилије КЛАУДИЈЕ НАМАЦИЈАН
БОГИЊИ РОМИ
Једну си отаџбину ти за народе створила разне,
победничка ти власт беше и рђавом дар,
пораженима нудећ у правима удео братски,
цели је постао свет један јединствени град.
Подигни главу сад и обнови на темену светлом
исконски ловора ссплет, зелено лишће му дај
Римљанини слави те свуд, и у најзабаченијем крају,
јарам што значи мир дичи му слободни свет.
Луције АНЕЈ СЕНЕКА
СВЕ ПРОЛАЗИ...
Двосмислен си дар, лепото, смртницима,
дар пролазан, краткотрајан, како само,
како брзо, тек што станеш већ пролазиш.
Не отима тако брзо чар пролећа ливадама
спарна жега, силна јара летњих дана,
кад поднева бесне јарка, кад убрза
точак ноћи све паоке па пројури.
Као што сахну беле круне љиљанима,
тако свену и рудастој, дивној глави
прве руже, тако гасне образима
нежна румен и ни трена и ни часка
не поштеди старост тело свога данка.
Децим ЈУНИЈЕ ЈУВЕНАЛ (60 - ?)
ЖИВОТ РОБА У РИМСКОЈ КУЋИ
Види да подробно сада испита у шта им прође
цели боговетни дан и шта раде, јер ако им ноћу
муж нешто окрене леђа, то вунарка сутра искија;
туники мора да скида облачиља, одмах се тврди
да Либурњанин много задоцнио, кажњен тад бива
он – што господар му спава; свуд по кући батина пљушти,
корбач и бич, свуд крв – и на годину дана чак знају
роба на муке да баце. Јауци – она се маже
ћаскање слуша ил' злато на везеној хаљини гледа.
Јауци опет – а она прелистава часопис модни.
Кућу тиранише горе но тиранин сикулског дворца!
Нареди ли да лепше је удесе, кад јој то дуне,
па кад још жури јер, ваљда, у парку је чекају градском,
ко зна, ил' можда у неком подводачком храму Изиде:
косу јој намешта Псека, а сама сва чупава јадна,
жури, аљинче се смакло, рамена јој гола и груди.
„Зашто ту штрчи чуперак?“ – и сместа ће воловска жила
ту непослушност, тај злочин чуперка да примерено казни.
шта је урадила Псека? Та шта је сирота крива
Ако се теби твој нос не допада? С леве јој стране
Друга зачешљава косу и свија укруг око главе.
Ту је ко светионик стара што чешљаше мајку јој некад,
после кад ислужи, пређе на преслицу, сад већ и иглу
батали; прва ће она да каже шта мисли, па млађе
по добу и знању, да помислиш, реч је о части
ил' о животу – толика, док удеси косу, је мука.
Зграда од коврџа то је, па одаје, спратова безброј
притисло главу, те спреда је ко Андромаха, а с леђа
остаде мала и просто да помислиш – није то она.
Нема коментара:
Постави коментар