ТЕРА ГА НЕКИ ЂАВО
 |
| Стојан Богдановић |
Један
је песник јавно поставио себи питање, Зашто пишем? Могао је то учинити
друкчије, у тишини, али он је хтео да чује себе, а за то му је био потребан
глас народа (читај: руље!). У том свом науму је потпуно успео. Доказ је овај
текст, који ништа неће доказати. Неки писци, ту се убрајају и песници, мада
песници певају (пиш!), кажу да имају потребу да пишу, нико није успео да
дефинише ту потребу, а знамо да је физиолошка потреба пишање, а не писање.
Писање је стечена (ружна) навика. Писци се навуку на писање, а песници се
навуку на певање, као што се певачи(це) навуку на на пљескање, мислим на аплаузе,
не на пљескање по гузици, мада и и ово долази у обзир. Неки једноствано уживају
када их потапшу. Већини то није довољно. Писање делује као дрога, а певање,
овај пут мислим на песнике, не зајебавам се, оно је условљено дрогом, а дрога
не мора буквално одмах да значи канабис, хероин, или неки алкохол, као пиво
рецимо, које тера на пишање, и када једанпут кренеш, нема заустављања док све
не истресеш, певање је условљено поремећајем сензора.
Ко
има поремећене сензоре, тај нешто осећа, али није свако способан да опише то
своје (о)сећање. Зато у свим цивилизацијама постоје специјалци, негде се зову врачи,
а негде доктори, не мислим на ове што су купили докторске дипломе, неки још
нису за то платили! Ови специјалци су вешти, извештили се људи, зато их негде
називају вешци (вештаци), ако је реч о женској особи, онда је вештица. Они разговарају
са оним који има поремећене сензоре, записују, контају, разговарају, понекад се
и они умисле, каткад им тај разговор, анамнеза, помогне да укапирају у чему је
поремећај, па неки тврде и да поремећај отклоне. Ја у то не верујем, али
веровање је веровање.
Вратимо
се на песнике. Они су вешти да своје поремећене сензоре (зло)употребе и вешто
уобличе мисао тако да се слике које су сензори регистровали могу приказати другима,
не свима, само онима којимају компатибилне сензоре са песничким. Ни песници,
најчешће нису способни да објасне ове своје способности. Поштено, нисам срео
песника који зна то да објасни. Знам за нека наклапања неких песника да је то
ово, да је оно, али ниједан од тих „паметних“ одговора није ми се допао. Неке
нисам ни разумео! Најприхватљивије објашњење чини ми се да је следеће: Тера га
неки ђаво!
4.11.19.
Нема коментара:
Постави коментар