Странице

четвртак, 30. јул 2020.

Стојан БОГДАНОВИЋ: ИЗЛЕТИ МОГА УЈАКА

ИЗЛЕТИ МОГА УЈАКА

Дрина, Милорад и Александар-Санда

Чим су Бугари ушли у село

Покупили су оне који су способни

Да раде тешке послове.

 

Међу изабранима био је и

Мој ујак Милорад Милосављевић.


Терали су их пешке до рудника Перник.

 

После извесног времена,

Ујак се једне ноћи појавио

У Јаловик Извору.

Старац је био запањен када је угледао

Свог одрпаног сина.

Радост се брзо угасила.

Ако га Бугари буду тражили,

Запалиће село и побити остатак сељака.

 

Одлука је пала,

Мора наставити робијање.

Излет му је кратко трајао.

По мраку се вратио у мрак.

 

Поткрај рата ујак је са Русима

Ујахао у Јаловик Извор на белом коњу.

То га није спасило комуниста.

Ујака и деду Александра - Санду су судили као кулаке,

Макар да су им имовину отели.

Комунисти никада нису били гадљиви на туђу имовину.


До Јаловик Извора нису долазиле новине

Ни онда када су у провинцији сви читали

Најновије вести од јуче.

Телевизије није било.

Али, кад год је кроз Књажевац пролазио

Неки главешина из ЦК,

Мога су ујака позвали у милицију.

Најчешће је тих четрдесетак километара превалио пешке.

У милицији су га држали цео дан

Док се мати код куће тресла.

Када се предвече појавио,

Потекле су сузе.

 

Де, Надице, ништа није било,

Опалише нам по један шамар

И пустише нас.

 

И тако тридесет година,

Час-час, па на излет у Књажевац,

Ишао је преко Старе Калне, на Коренатац...

Тамо и назад, излижу се једни „пиротски“ опанци.

Кад су због рудника уранијума направили пут до Калне,

Онда је и милиција била ближе,

Па су му комунисти уштедели опанке,

Али, овце и краве су сваки пут биле непомузене.

А сад дођоше ови?!

 

29.7.20.

 

Нема коментара:

Постави коментар

Стојан БОГДАНОВИЋ: РАДУЈЕМ СЕ ШТО НИСАМ БОГ

    РАДУЈЕМ СЕ ШТО НИСАМ БОГ   Ако сте мислили да ћете овде наћи неку логику, саветујем да се одмах манете ћоравог посла.   ...