Проф. др Стојан Богдановић рођен је 21. јуна 1944. године у Великом Боњинцу, Општина Бабушница, Република Србија. Основну школу и гимназију је завршио у Књажевцу. Природно-математички факултет, Одсек за математику, завршио је 1968. године у Београду. Специјализирао је у области аксиоматске теорије скупова на Универзитету Париз VII, године 1974/75. Магистарски рад "О једној класи семигрупа" одбранио је 1978. године на ПМФ-у у Новом Саду. Докторску дисертацију "Прилог теорији регуларних полугрупа" одбранио је 1980. године, такође, на ПМФ-у у Новом Саду.
Био је професор гимназије у Панчеву од 1968. до 1977. године. За асистента на ПМФ-у у Новом Саду је изабран 1977. године, и на истом факултету је 1981. године изабран за доцента, а 1986. године за ванредног професора. Потом је 1987. године прешао на Економски факултет у Нишу, где је 1989. године изабран за редовног професора.
На ПМФ-у у Новом Саду предавао је Алгебру I, Основи математичке логике и теорије скупова, Линеарну алгебру, Теорију група и једначина и Историју и методологију математике, а од 1982. до 1987. предавао је Алгебру I и Групе и њихове генерализације на Студијској групи за Математику Филозофског факултета у Нишу. Био је предавач на постдипломским, а касније на докторским студијама на Природно-математичком факултету у Нишу, Учитељском факултету у Врању и Економском факултету у Нишу.
Професор Стојан Богдановић је био ментор израду 6 докторских дисертација, 11 магистарских теза и 3 специјалистичка рада, на универзитетима у Нишу, Новом Саду, Београду и Приштини. Његово научно генеалошко стабло обухвата 16 доктора математичких и рачунарских наука. На више универзитета у Србији и иностранству је 45 пута био члан комисија за одбрану докторских дисертација и магистарских теза. Резултати његових истраживања послужили су и као полазне основе студија из којих су произашле 3 докторске дисертације одбрањене у Кини, 1 у Бугарској, 7 у Југославији и преко 15 магистарских теза. Био је ментор и за 4 кандидата (млади таленти) које је финансирало Министарство за науку Републике Србије.
Област научног интересовања професора Стојана Богдановића је прилично широка, и обухвата велики број тема у области математичких наука (алгебра, математичка логика) и рачунарских наука (теорија израчунавања, вештачка интелигенција). Главна област његовог научног деловања је Теорија полугрупа, где важи за светског експерта. По његовој књизи "Semigroups with a system of sub-semigroups", објављеној у Новом Саду и написаној на енглеском језику, предавало се на постдипломским студијама на 3 кинеска универзитета и Универзитету у Хонг Конгу. Ова књига је и његове најцитираније дело (цитирана је, око 200 пута). Запажене резултате постигао је и у теорији прстена, универзалној алгебри, теорији уређених скупова и мрежа, алгебарској теорији аутомата, теорији фази скупова, и теорији фази аутомата. За његово научно опредељење и филозофију истраживања су веома важни били његови боравци у Паризу и контакти са великим бројем водећих математичара у свету.
Професор Стојан Богдановић је објавио 5 монографија и 9 универзитетских уџбеника (неки у више издања) и 160 научних радова, од којих су већина објављени у иностранству, у еминентним часописима у Холандији, Енглеској, Шкотској, Швајцарској, Италији, Шпанији, Португалији, Мађарској, Чешкој, Бугарској, Македонији, Хрватској, Израелу, САД, Канади, Јапану, Кини и Индији. Радови су му цитирани у светским монографијама, часописима и универзитетским уџбеницима (927 пута, према Google Scholar, односно Publish or Perish). Објавио је 10 експозиторних чланака.
Професор Стојан Богдановић је 1982. године основао Семинар за теорију полугрупа у Нишу, који је касније прерастао у Семинар за алгебру, а потом у Семинар за алгебру, логику и теоријско рачунарство и био је дугогодишњи руководилац тог семинара. У свету је овај семинар познат као Нишка школа за теорију полугрупа. Заједно са професором Мирославом Ћирићем основао је светски познату Нишку школу за теорију аутомата.
На научним пројектима Министарства науке Републике Србије учествује непрекидно од 1978. године. У више наврата био је руководилац пројеката за алгебру и дискретну математику.
Проф. др Стојан Богдановић је учествовао на 69 научних конференција у нашој земљи и иностранству, а на више конференција је био члан интернационалног програмског одбора (Qингдао, Кина, 1993; Kunming, Кина, 1995, и друге). Такође је био и члан Међународног организационог комитета Светског конгреса за алгебру који је одржан 1997. у Хонг Конгу. Био је члан Организационог одбора IX конгреса математичара Југославије, 1995. године. Био је председник Програмског одбора Међународне конференције за алгебру, логику и дискретну математику у Нишу, 1995. Био је члан Програмског одбора VIII конференције "Алгебра и Логика" одржане 1998 године у Новом Саду. На конференцијама у земљи и иностранству одржао је преко 130 предавања.
Држао је предавања по позиву на универзитетима у Будимпешти, Пловдиву, Београду, Новом Саду, Скопљу, Qingdao-u, Kunming-u и Хонг-Конгу.
Члан је редакције часописа Pure Mathematics and Applications (PU.M.A.), Budapest-Siena, и више домаћих часописа. Био је више од десет година уредник издавачког предузећа "Просвета", Ниш, и члан редакције издавачко графичког предузећа "МБ ГРАФИКА", Ниш. Члан је редакција часописа Mathematica Moravica (Чачак), Filomat (Ниш), Facta Universitaties (Ниш) и Bull. Soc. Math. (Бања Лука). Рецензент је у готово свим домаћим математичким часописима и у часописима Semigroup Forum (САД), Communications in Algebra (САД), Algbera Colloquium (Хонг Конг), Indian Journal of Pure and Applied Mathematics (Индија), PU.M.A (Мађарска), Southest Asian Bulletin of Mathematics (Хонг Конг), као и референт у Mathematical Reviews (САД) и Zentralblatt fur Mathematik (Немачка).
Проф. др Стојан Богдановић је објавио и 15 књига поезије, 3 књиге кратких прича, 2 књиге из области филозофије, једну књигу афоризама... Песме су му превођене на енглески, француски, румунски, италијански, грчки и пољски језик. Објавио је и преко 200 других текстова из економије, књижевности, филозофије и о сликарству. Заступљен је у више антологија и збирки савремене српске поезије. Био је председник савета листа "Не" (гимназија у Панчеву), уредник едиције Млада поезија Панчева (Рукописи I и II), члан редакције независног грађанског гласника "Разлог" у Књажевцу. Од 2008. године је члан редакције часописа "Бдење" (Сврљиг-Књажевац). Оснивач је и члан редакције часописа "Исток" (Књажевац). Члан је Удружења књижевника Србије.
У току своје каријере професор Богдановић је био друштвено активан. Био је председник Савета Гимназије "Урош Предић" у Панчеву. Био је председник Удружења просветних радника општине Панчево. Био је члан савета и шеф катедре за математику Економског факултета у Нишу. Више пута био је члан Научно-наставног већа Универзитета у Нишу, као и Универзитетског одбора за природно-математичке науке. Био је председник Управног одбора Математичког институте САНУ. Више година био је члан Комисије за математику Министарства за науку Републике Србије. Био је председник СО Књажевац. Био је декан Економског факултета, 2000-2002. Био је члан савета Универзитета у Нишу. Био је председник програмског одбора Међународне летње школе економије у Нишу 2006. године. Био је члан почасног одбора 12. Српског математичког конгреса одржаног 2008. у Новом Саду.
За свој досадашњи рад професор Богдановић добио је велики број признања и награда. За стажисту Украинске академије за технолошке науке, област менаџмент образовања, изабран је 2001. године, а за редовног члана Српске академије образовања, изабран је 2007. године.
Као истраживач који је у периоду од 1991. до 1995. постигао изузетне резултате у раду на научно-истраживачким пројектима, године 1995. је добио Награду Математичког института САНУ, а 2003. и 2004. године добио је награде Министарства за науку Србије за изузетне резултате.
За допринос развоју Филозофског факултета у Нишу добио је захвалницу 1981. и повељу 1997. године. За допринос научно-наставног развоја Универзитета у Нишу добио је повељу 1996. године. Добитник је повеље Друштва математичара Србије за 1997. годину. Добитник је медаље Јунан Универзитета (Кина), 1995. године. Такође, за допринос развоју издавачког предузећа „Нота – Књажевац“ добио је повељу, 1992, и златну плакету тог предузећа, 2000. Добитник је повеље Економског факултета у Скопљу, 2000. Године. Добитник је медаље Конгреса за алгебру 1997. у Хонг-Конгу за допринос алгебри, једини у историји српске алгебре. Добитник је захвалнице ректора Донецког Универзитета за несебичну помоћ у организацији међународне летње економске школе. Добитник је Повеље почасног грађанина општине Књажевац (2006). Добитник је захвалнице ОШ "Цар Константин" у Нишу, 2006. Добитник је захвалнице декана Економског факултета у Нишу, за несебичну помоћ у организацији прве међународне летње школе економије, 2006. Године. Добитник је захвалнице СО Књажевац и књажевачке Гимназије, 2007. године. Награду ,,Дрво живота“, за поезију, добио је 2008. године. Поводом педесет година постојања Економског факултета у Нишу 2010. године добио је као признање, златник "Цара Константина", за изузетан допринос у развоју и афирмацији Факултета. Највише признање Града Ниша, награду ,,11. Јануар“, добио је 2010. године. Добитник је спомен-плакете "Симо Матавуљ", 2014. За велии допринос у духу хришћанства добио је 2019. Повељу ОШ "Цар Константин".
Био је професор гимназије у Панчеву од 1968. до 1977. године. За асистента на ПМФ-у у Новом Саду је изабран 1977. године, и на истом факултету је 1981. године изабран за доцента, а 1986. године за ванредног професора. Потом је 1987. године прешао на Економски факултет у Нишу, где је 1989. године изабран за редовног професора.
На ПМФ-у у Новом Саду предавао је Алгебру I, Основи математичке логике и теорије скупова, Линеарну алгебру, Теорију група и једначина и Историју и методологију математике, а од 1982. до 1987. предавао је Алгебру I и Групе и њихове генерализације на Студијској групи за Математику Филозофског факултета у Нишу. Био је предавач на постдипломским, а касније на докторским студијама на Природно-математичком факултету у Нишу, Учитељском факултету у Врању и Економском факултету у Нишу.
Професор Стојан Богдановић је био ментор израду 6 докторских дисертација, 11 магистарских теза и 3 специјалистичка рада, на универзитетима у Нишу, Новом Саду, Београду и Приштини. Његово научно генеалошко стабло обухвата 16 доктора математичких и рачунарских наука. На више универзитета у Србији и иностранству је 45 пута био члан комисија за одбрану докторских дисертација и магистарских теза. Резултати његових истраживања послужили су и као полазне основе студија из којих су произашле 3 докторске дисертације одбрањене у Кини, 1 у Бугарској, 7 у Југославији и преко 15 магистарских теза. Био је ментор и за 4 кандидата (млади таленти) које је финансирало Министарство за науку Републике Србије.
Област научног интересовања професора Стојана Богдановића је прилично широка, и обухвата велики број тема у области математичких наука (алгебра, математичка логика) и рачунарских наука (теорија израчунавања, вештачка интелигенција). Главна област његовог научног деловања је Теорија полугрупа, где важи за светског експерта. По његовој књизи "Semigroups with a system of sub-semigroups", објављеној у Новом Саду и написаној на енглеском језику, предавало се на постдипломским студијама на 3 кинеска универзитета и Универзитету у Хонг Конгу. Ова књига је и његове најцитираније дело (цитирана је, око 200 пута). Запажене резултате постигао је и у теорији прстена, универзалној алгебри, теорији уређених скупова и мрежа, алгебарској теорији аутомата, теорији фази скупова, и теорији фази аутомата. За његово научно опредељење и филозофију истраживања су веома важни били његови боравци у Паризу и контакти са великим бројем водећих математичара у свету.
Професор Стојан Богдановић је објавио 5 монографија и 9 универзитетских уџбеника (неки у више издања) и 160 научних радова, од којих су већина објављени у иностранству, у еминентним часописима у Холандији, Енглеској, Шкотској, Швајцарској, Италији, Шпанији, Португалији, Мађарској, Чешкој, Бугарској, Македонији, Хрватској, Израелу, САД, Канади, Јапану, Кини и Индији. Радови су му цитирани у светским монографијама, часописима и универзитетским уџбеницима (927 пута, према Google Scholar, односно Publish or Perish). Објавио је 10 експозиторних чланака.
Професор Стојан Богдановић је 1982. године основао Семинар за теорију полугрупа у Нишу, који је касније прерастао у Семинар за алгебру, а потом у Семинар за алгебру, логику и теоријско рачунарство и био је дугогодишњи руководилац тог семинара. У свету је овај семинар познат као Нишка школа за теорију полугрупа. Заједно са професором Мирославом Ћирићем основао је светски познату Нишку школу за теорију аутомата.
На научним пројектима Министарства науке Републике Србије учествује непрекидно од 1978. године. У више наврата био је руководилац пројеката за алгебру и дискретну математику.
Проф. др Стојан Богдановић је учествовао на 69 научних конференција у нашој земљи и иностранству, а на више конференција је био члан интернационалног програмског одбора (Qингдао, Кина, 1993; Kunming, Кина, 1995, и друге). Такође је био и члан Међународног организационог комитета Светског конгреса за алгебру који је одржан 1997. у Хонг Конгу. Био је члан Организационог одбора IX конгреса математичара Југославије, 1995. године. Био је председник Програмског одбора Међународне конференције за алгебру, логику и дискретну математику у Нишу, 1995. Био је члан Програмског одбора VIII конференције "Алгебра и Логика" одржане 1998 године у Новом Саду. На конференцијама у земљи и иностранству одржао је преко 130 предавања.
Држао је предавања по позиву на универзитетима у Будимпешти, Пловдиву, Београду, Новом Саду, Скопљу, Qingdao-u, Kunming-u и Хонг-Конгу.
Члан је редакције часописа Pure Mathematics and Applications (PU.M.A.), Budapest-Siena, и више домаћих часописа. Био је више од десет година уредник издавачког предузећа "Просвета", Ниш, и члан редакције издавачко графичког предузећа "МБ ГРАФИКА", Ниш. Члан је редакција часописа Mathematica Moravica (Чачак), Filomat (Ниш), Facta Universitaties (Ниш) и Bull. Soc. Math. (Бања Лука). Рецензент је у готово свим домаћим математичким часописима и у часописима Semigroup Forum (САД), Communications in Algebra (САД), Algbera Colloquium (Хонг Конг), Indian Journal of Pure and Applied Mathematics (Индија), PU.M.A (Мађарска), Southest Asian Bulletin of Mathematics (Хонг Конг), као и референт у Mathematical Reviews (САД) и Zentralblatt fur Mathematik (Немачка).
Проф. др Стојан Богдановић је објавио и 15 књига поезије, 3 књиге кратких прича, 2 књиге из области филозофије, једну књигу афоризама... Песме су му превођене на енглески, француски, румунски, италијански, грчки и пољски језик. Објавио је и преко 200 других текстова из економије, књижевности, филозофије и о сликарству. Заступљен је у више антологија и збирки савремене српске поезије. Био је председник савета листа "Не" (гимназија у Панчеву), уредник едиције Млада поезија Панчева (Рукописи I и II), члан редакције независног грађанског гласника "Разлог" у Књажевцу. Од 2008. године је члан редакције часописа "Бдење" (Сврљиг-Књажевац). Оснивач је и члан редакције часописа "Исток" (Књажевац). Члан је Удружења књижевника Србије.
У току своје каријере професор Богдановић је био друштвено активан. Био је председник Савета Гимназије "Урош Предић" у Панчеву. Био је председник Удружења просветних радника општине Панчево. Био је члан савета и шеф катедре за математику Економског факултета у Нишу. Више пута био је члан Научно-наставног већа Универзитета у Нишу, као и Универзитетског одбора за природно-математичке науке. Био је председник Управног одбора Математичког институте САНУ. Више година био је члан Комисије за математику Министарства за науку Републике Србије. Био је председник СО Књажевац. Био је декан Економског факултета, 2000-2002. Био је члан савета Универзитета у Нишу. Био је председник програмског одбора Међународне летње школе економије у Нишу 2006. године. Био је члан почасног одбора 12. Српског математичког конгреса одржаног 2008. у Новом Саду.
За свој досадашњи рад професор Богдановић добио је велики број признања и награда. За стажисту Украинске академије за технолошке науке, област менаџмент образовања, изабран је 2001. године, а за редовног члана Српске академије образовања, изабран је 2007. године.
Као истраживач који је у периоду од 1991. до 1995. постигао изузетне резултате у раду на научно-истраживачким пројектима, године 1995. је добио Награду Математичког института САНУ, а 2003. и 2004. године добио је награде Министарства за науку Србије за изузетне резултате.
За допринос развоју Филозофског факултета у Нишу добио је захвалницу 1981. и повељу 1997. године. За допринос научно-наставног развоја Универзитета у Нишу добио је повељу 1996. године. Добитник је повеље Друштва математичара Србије за 1997. годину. Добитник је медаље Јунан Универзитета (Кина), 1995. године. Такође, за допринос развоју издавачког предузећа „Нота – Књажевац“ добио је повељу, 1992, и златну плакету тог предузећа, 2000. Добитник је повеље Економског факултета у Скопљу, 2000. Године. Добитник је медаље Конгреса за алгебру 1997. у Хонг-Конгу за допринос алгебри, једини у историји српске алгебре. Добитник је захвалнице ректора Донецког Универзитета за несебичну помоћ у организацији међународне летње економске школе. Добитник је Повеље почасног грађанина општине Књажевац (2006). Добитник је захвалнице ОШ "Цар Константин" у Нишу, 2006. Добитник је захвалнице декана Економског факултета у Нишу, за несебичну помоћ у организацији прве међународне летње школе економије, 2006. Године. Добитник је захвалнице СО Књажевац и књажевачке Гимназије, 2007. године. Награду ,,Дрво живота“, за поезију, добио је 2008. године. Поводом педесет година постојања Економског факултета у Нишу 2010. године добио је као признање, златник "Цара Константина", за изузетан допринос у развоју и афирмацији Факултета. Највише признање Града Ниша, награду ,,11. Јануар“, добио је 2010. године. Добитник је спомен-плакете "Симо Матавуљ", 2014. За велии допринос у духу хришћанства добио је 2019. Повељу ОШ "Цар Константин".
Нема коментара:
Постави коментар