ХИЛАНДАР
Српска царска лавра
 |
| Мартин Црвеница: Стојан Богдановић интегрално,6.1.2021. |
Упут који није обавезан:
При првом читању прескочити фусноте.
1
Одавно се чуло за Хилaндар,
Али доћи до Хиландара то је нешто друго.
Кад года сам помислио на њега
Обузимала ме туга, подилазила ме и језа, жмарци,
Да ли ћу стићи да видим Тројеручицу.
2
Припремао сам се тајно,
Такво је време било,
А после сам говорио јавно,
Време се као поправило.
3[1]
4
Некако смо дошли до Солуна,
Ту сам одмах помислио на светог Димитрија,
Почео сам да се пипкам
Да се чешкам на оним местима
Кроз која су пролазила копља
Римских војника док су пробадали
Овога несрећника.
С времена на време осећам
Како ме ту нешто жига.
5[2]
6[3]
Бродић је пристао код грчког манастира,
Мени је тамо сваки манастир био леп,
Од њега смо кренули путем узбрдо,
Пута и није било,
То је био прави пут.
Испречио нам се руски манастир.
Морали смо да гвирнемо.
Полако смо по усијаној земљи,
Вукли ноге и размишљали.
7
Наиђосмо на крст цара Душана.
Тако је писало,
Воде није било,
Али смо се сви наместили испред,
Фотка је постала нужна
Као да је реч о икони.
8
Већина је мислила на царицу Јелену,
Питали су се шта јој је све било ускраћено.
Данашњим жена је све дозвољено,
Али Хиландар није,
Он се држи.
9
Тих неколико километара свете земље
Прешао сам очекујући да ће из неког жбуна
Изаћи свети Сава лично,
А на свакој кривини сам био разочаран
Што манастир није на видику.
10
Појавише се зидине које су вијугале као змије
Са обе стране пута,
Знао сам да сам близу,
Обрадовао сам се као да ћу
Ускоро видети Бога самога.
Касније сам схватио да је Он тамо дошао
Скривајући се у срцима верних.
11
Сунце је долазило из правца манaстира.
На оронулој капији крст,
Нису је одавно поправљали,
У самој капији је продавница
Црквених потрепштина,
Има и позлаћених икона Богородице Тројеручице.
Монах нешто пребире по компјутру,
Не верујем да је имао мејл адресу Бога,
Испред продавнице седео је један исцрпљен
Мршав човек, испијен, зарастао у браду и косу,
Само очи.
Он је ту, посетиоци могу да га питају...
12
Нашу су групу одвели у трпезарију
Намештај је био једноставан,
Резбарија од тешког дрвета,
Дугачак сто, могу сва братија да седну,
А и гости.
За тили час смо поседали у ту вековну ладовину,
Још брже су нас послужили,
Кафа, ратлук и љута ракија, анасонка.
Монахе који су нас служили
Готово да и нисмо видели,
Били су тихи, нечујни.
Ко зна шта су мислили о нама.
То што смо ми појели и попили
Они нису ни окусили
Откад су допали Халандара.
Изгледали су срећно.
Замишљао сам светог Саву,
Хтео сам нешто и да га питам,
Али увек би ми се испречио неки посетилац,
Неки незван гост у глави.
Размишљао сам да потражим светог Симеона,
Али нисам могао да установим у ком винограду
Би могао бити на послушању,
Настојатељ је једини знао распоред,
Он га је и записао,
Али баш сада је разговарао са Господом
И није био ред да га узнемиравам.
13
Монаси су брисали камене плоче
Које су постављене у порти
Да не би људи гмацали по блату.
Пребрисали су сваки каменчић куда су пролазили
Наоружани безбожници из пратње
Српског председника,
Ходајући по тој чистој калдрми
Човек се осећао као Бог.
14
Није он био једини комунист који је походио Хиландар
Неки су ту долазили покајања ради,
Не зна се да ли им је то помогло.
Зна се да нису добили ореол
Који су очекивали.
Такав је Господ,
Он све чини по мери.
15
Симеона су преместили у Студеницу,
А из његовог гроба је изникла сјајна лоза Немањића.
Она лоза која је изникла тик уз Богородицу
Још је тамо и сви ходочасници
Слушају исту причу већ осам векова:
Грожђе са те лозе помаже бездетним родитељима
Да добију дете.
Монаси који причају приче
Не говоре ништа о томе ко би требало
Да узме грожђе
Нити колико зрна.
Приче су за мушкарце,
Они то добро подносе,
И никада не затрудне.
16
Поред лозе сретох једног господина,
Није био монах,
Био је отац игумана.
Заметнусмо разговор,
Рече ми да је настојатеља убеђивао
Да заврши студије технике.
Он је то и учинио
Потом се окренуо Богу.
Оцу није ништа преостало до
Да следи сина као Симеон Саву.
Подучава како се прави вино
И како се чувају пчеле.
Зна да је у свакој пчели
Душа једног доброг човека.
17
Срби се држе своје лозе
А грожђе све више нападају
Европске, па и друге, вране.
Тек ко је успео да се попне на пирг светог Саве
Схватио је колико је тешко бранити светињу.
Због ње ми се завртело у глави,
Али прођоше векови,
Проћи ће и следећи...
Не дамо светиње,
Молили су Срби Господа
Да лозу заштити од пламењаче.
Храм Светог Саве јесте пирг,
Озго се боље види са које стране
Долази непријатељ.
18
На зидовима цркве су уграђени грбови
Српских владара који су помагали манастир.
Остали српски владари се не спомињу,
А зна се да их је било преко четрдесет.
Као да српску историју треба да пишу Немци
Који су онолике Србе преправили у Румуне,
Па у Хрвате, па у Шиптаре... а и Турке спомињу
Само када је реч о Муслиманима из Босне,
О оним Србима које је краљ уз мираз иселио у Анадолију
Ни Турска више не брине.
19
У Хиландарској ризници сам се намештао
Поред једне иконе са које је светлео Господ.
Ужагрио је очи право у мене.
Хтео сам да ме фотографишу.
Шкљоцнули су неколико пута,
Севао је блиц,
Севале су очи,
Али фотка је била потпуно црна.
Да ли сам нешто згрешио
Или сам погрешио,
Само Он зна!
20
Застао сам поред српске царске заставе,
Изгледала је јадно,
Као да су је мишеви изгризли,
Старица је ипак одолевала времену.
Изазивала је дубоке наклоне
Свих који су поред ње пролазили.
Не због изгледа,
Него због крви чији су трагови на њој
Још увек видљиви.
Сува као барут
А ипак је са ње испаравала српска крв.
Црвена крвна зрнца су отуда искакла
И гнездила се у очима
Које су миловале крст.
На копљу се разазнавала црвена боја.
21
Тројеручици се могу молити само мушкарци,
А да би жене стигле све своје обавезе да заврше
Њима је мало и сто руку,
Али њима је забрањено
Да виде даму са модром руком.
Једном је царица била са царицом,
Остаје да чекамо и да се надамо
Да ће свет схватити,
Да је свака жена царица.
Свака је мајка сторучица
Мајка Божја је једна
Тројеручица.
22
Када сам последњи пут
Видео Мајку Божју
У капели подно Јевика
Руке су јој биле спечене и црне као зифт.
23
Једнога дана чух,
Гори Хиландар.
Прво сам помислио на Царицу
Мајку са модром руком,
Видео сам је у пламену,
Али мајка остаје у глави
Сваког детета до краја живота,
И у девдесетој и у стотој
И после...
24
Разни су злобници протурали
Своје зле мисли
Иако су знали да ће и код њих горети,
Као што се и десило.
Хиландар се усправио
И прославио свој осамстоти рођендан.
Слава Богу на висини.
На улазу у Грчку тресли су нас цариници,
Тражили су новце,
Да би нам вратили пасоше
И да би нас ослободили
Аутобуса, конзерве која је на 40 степени кипела.
Паре смо некако скупили,
Никоме није било право,
Иако су паре биле незнатне,
А о мотиву путовања
Да и не говоримо.
За улазак у сваки манастир на Светој гори
Грци су измислили да је нужно
Да вам издају посебну визу.
Има много лопова који односе реликвије
Из манастирских ризница,
Па да на скупоћу додају још коју пару.
Аутобус нам је тресао стомаке,
Црева су се везивала у грч
Пролазећи кроз квргаве грчке маслињаке,
Изађосмо на море,
Пред нама Уранополис,
Бесконачна плажа
И коначно лука,
Чекају нас полицајци и цариници.
Истресли су нас,
Да су могли скинули би нам и кожу.
Срећа је била на нашој страни,
И њих је у главу тукло
Хиландарско сунце.
Трудили су се да добро запамтимо
Ходочашће Српској Царској Лаври.
Лакнуло ми је када је бродић кренуо.
Нема коментара:
Постави коментар