Стојан БОГДАНОВИЋ: ЖИВКА

ЖИВКА

 

Била је удата за Љубу Ћосу, граничара из Бурдима,

А она је од Вучића из Гушевца.

Са Љубом је изродила троје деце,

Другу фајду од њега није имала.

 

Др Чавка јој је у Сарајеву извадио једно око,

Њега нисмо видели,

А она није знала да објасни зашто,

Једно је сигурно,

Доктор је нешто зајебо.

 

Баба је са једним оком боље видела,

Него многи са оба.

 

Зими се бавила ткањем поњава, черги,

Па и ћилима,

Све је то (про)гутала књажевачка пијаца.

 

Повремено је шверцовала ракију,

Лично сам утоваривао балоне у воз за Неготин.

У Нишу је била велика конкуренција,

Најбоље је пролазила код рудара у Бору.

Никада се није враћала без пара.

 

Била је неписмена,

Али, никада није ушла у погрешан воз.

Умела је да пита.

 

Брзо је рачунала,

Никада на своју штету.

Било јој је довољно једно око.

 

Када сам био матурант,

Нисам имао новце за екскурзију.

Чувши разговор између мајке и мене,

Баба Живка је гурнула руку испод прегаче

И отуд извадила педесет банки.

Те су паре биле довољне за ципеле и панталоне

У којима сам почео студије.

Екскурзију сам одложио.

 

Баба ме је често водила са собом,

Испод Тресибабе смо брали купине

Суботом их је продавала

На пијаци иза купатила.

Тамо је после никао Дом културе.

 

Научила ме је чему бели слез, чему раставић...

А када није било траве,

Ту су шипци.

Шипак ти некако дође на крају.

О палачинкама није било речи.