Стојан БОГДАНОВИЋ: ДРВО

 

ДРВО

 

Дрво не може да хода,

Али оно ваздан дочекује

Људе, животиње, птице, бубице...

Оно свима радосно маше.

Под њим се човек одмара

Као на мајчином крилу.

Дрво непрестано дочекује

Путнике и испраћа године.

Дрво шири добро расположење.

 

Крушка, јабука, трешња, вишња, кајсија, малина...

Не ваља када трешња постане топ.

Сви су мислили да је то време прошло,

А оно тек долази.

 

Човек је створен да би се пењао уз родно дрво.

Дрво је створено да би изазивало чежњу за висином,

То најбоље знају мали створови,

Па и мали људи.

Сваки мајмун воли висину.

 

Постоје разне сорте дрвета,

Постоји дрво које цвета и мирише,

Постоји дрво у које неко забада нос

И отуд истерије бубице,

Постоји дрво на коме се птица одмара,

Постоји дрво на коме птица прави гнездо,

Постоји дрво на коме се птица скрива

Док пева.

Постоји дрво које храни црве,

Постоји дрво у коме веверица крије орахе,

Дрво постоји због људи,

Док постоји дрво биће и њих.

 

Умало не заборавих,

Постоји и Криво дрво,

Под њим сам пландовао,

А сада сам га дао људима на читање.

 

Постоји дрво за вешање,

На њему вешају веш,

Вешалице,

А каткад и невине.

Кајање ту не помаже.

Дрво за вешање није помогло

Да се људи опамете,

Без обзира на боју коже,

А још мање на боју очију.

 

Понеко дрво је имало срећу,

Постало је књига.

 

Велика је несрећа за народ

Код кога се књиге употребљавају за потпалу,

А дрво се жртвује ни за шта...

 

Дрво је извор живота,

Дрво је чувар здравља,

Дрво је запис,

Дрво је чувар сећања

На претке,

На дух народа,

На мит.

Дрво зна како да се претвори у крст.

Није криво дрво што су Христа на њему разапели.

Дрво је Крст Божји.

 

Дрво је весник,

Дрво најављује љубав,

Дрво најављује хајдучију,

Дрво најављује рат и мир.

Дрво показује тачно време

Све док човек не потегне секиру.