Стојан БОГДАНОВИЋ: ШЕШИРИ

 

ШЕШИРИ

Сергеј Муравјев, Човек са шеширом, 2023.

1.

Кренули смо сабајле. Ја сам морао неколико пута да силазим и да се пењем, наравно, јер је тих шешира било скоро за цео камион, али на једвите јаде успео сам да их све нагурам у један ауто. То је било набивено, сачувај боже! Хтела је све да их понесе, а ја да пазим да се не изгужвају. Било је разних, са машницама. Један је имао и неко перце. Не знам од какве је птице. Никада нисам видео такву птицу, ни на филму. Не могу да кажем, било је и симпатичних, али то је зависило и од боја, и од доба дана, и од доба ноћи, зависило је од тога када тај шешир треба да се носи. Ми смо углавном боравили на плажи. Ја у гаћама, а она у костиму. Шешир као шешир, доста је један, али шта да радим ако шешир одува ветар, као што јој је јутрос одувао костим са терасе, па морам после да се јарчим да га дохватим, или да идем да узнемиравам људе који се баш тада одмарају са својим женама, и са туђим, али то се не пише исто. Већина њих разуме моју муку. Нарочито су ме разумели они који су је видели када су отворили врата своје собе и угледали је рашупану и уплакану која је запомагала, Комшија извините не тиче ме се која је ова са вама, и да ли вам је она рођена жена или није, али морам да вам кажем, није у реду то што ја сада морам да вас узнемиравам, али морам, јер је онај побеснео, ветар је то. Не зна човек, а ни жена, када ће побеснети. Побеснео је и одувао ми костим, купаћи костим, донео ми га муж пре десет година из Италије, и тада ми је био мало тесан, али ми добро стоји, а и немам други.

 

2.

Шешир је то. Он се меће на главу. Није то зајебанција. Не меће се шешир на ношу, него на главу. Шешир је   господин. Мораш да га негујеш и господски да га носиш. Иначе, изгледаћеш као покисла кокошка. Гологлавка или голошика, бирај.

 

3.

Кад изненада дуне јак ветар и скине вам шешир са главе, онда га гурка тако да кад се ви сагнете да узмете свој шешир, ветар га мало подигне и почне да га котрља по ободу, увек по ободу шешира. Кад помислите да се ветар уморио и спустио шешир да се и он мало одмори или да га ви поново узмете и натакнете на своју луду главу, он га поново благо подигне и поново почне да га котрља. Вама се једног момента учини да можете шешир да ухватите, можда је боље било ухватити ветар, али лукави ветар као да је прокљувио вашу мисао, мало запне и шешир добије убзање и откотрља се даље. Наравно, увек по ободу. Логично је да се тако откотрља, јер је обод котур и ветар се сасвим логично понаша. Ипак остаје мало сумње да се није можда шешир подавао ветру! Како било да било, логика ветра вас је избезумила, шешир сте у наступу беса шутнули у тур а за узврат он је заувек отишао са ветром.

 4. 

Ово је мој дан,

и ја га презирем.

Мирослав Б. Душанић

 

То би могло да је само Ваш дан.

Али, није.

А нисмо се договорили шта ћемо са заједничком имовином.

Ни Он се још није изјаснио.

Дакле, остаје нам да чекамо.

Можда ћемо нешто и видети!

Док чекате, ако немате шешир скините капу да би вам се охладила глава.

Ако немате ни капу,

онда вам ни глава није потребна.

5.

Дан је био диван. Сунчан. Али она је гунђала. Све јој је сметало. Она зна да звоца по свакаквом времену. За звоцање јој не сметају ни Сунце, ни киша, ни облаци. Натукла је онај широки шешир од сламе скоро до очију. Од наочара није могло даље. Од њих јој се и очи не виде. Знам да ме гледа испод очију. Тај шешир је био већ стар. И не знам зашто је баш њега понела код оноликих шешира које сам јуче товарио у ауто. Пукао је са стране тик уз ону шарену траку на којој је доминирала љубичаста боја. Кроз пукотину би могли да улазе врапци. То ће се и десити, али треба још мало времена. Засад отуда излећу само лептирићи. Све време сам мислио да је проблем у томе шеширу. Али, није. Проблем је у оном црном. А био је црн, црн, да црњи не може бити. Све ми се сцрнило. И синоћ пре поласка на концерт некога Прегорелића, једнога изанђалог виолинисте, који се одржавао у цркви Св. Софије, натакарила је један шешир светле боје са цветићима. Волела је те старе виолинисте. Као да они могу да свирају боље од нашег великог жупана Немање Радуловића. Прво, ћелави су. Ја бар знам шта је то ћелав човек. Па знам, дабоме. Знам јер сам одавно ћелав и већ сам се на то навикао. Али она није. Не смета јој што је онај цигулигаш ћелав и што су му се чукљави прсти начисто удрвенили, и уз то подгорели и пожутели од дувана. А искривила му се и шија на леву страну. Али то се види тек када одложи виолину. А моја ћела јој је одувек сметала. Признајем, понашала се фер. Није ме јавно исмевала. Само кад ми се деси малер. Са тим шеширићем изгледала је младалачки. Али све је то било док није обукла црну хаљину. Сад је онај шеширић сметао па да изгледа као нека стара була која је тек пристигла из Стамбола. Нисам хтео да се мешам. Имао сам довољно искуства. Оно је у оваквим приликама неопходно. Оћутах.

6.

Онолики шешири, а она узме тај поцепани. Није скроз поцепан. Зацепио се на једном делу баш изнад траке. Као да су га псета сецала. Сав је распандрцан. Узела баш њега. Каже да јој је пасент. Код оноликих шешира узела тај. Па да се човек не утепа! Ту би могла да се веже нека марама. Шарена, лепршава. Рупа се не би видела, а било би занимљиво за публику. Нарочито за ону нашу. Јер наше сељанке носе шешире само тамо. Ако овде у вароши која метне шешир на главу они кажу: Заметнула соленицу, натакла поклопац на вршник, сврачје гнездо, ко страшило, па све тако до, Погле' мајке ти ону опичену?! И питам је, Где су ти они марамчићи, а она ће тугаљиво, Нисам понела, хајде зашиј ми то. Како да зашијем? Није ме срамота да шијем овде на плажи, срамота је кад не знаш да шијеш. Није то, Шио ми га Ђура! Него нисам понео алат. Ту треба она крива игла, да може да подиђе одоздол. Па треба струна, и то танка, танка да се не види, или да се једва види. Па ти треба шило. Ако немаш шило, не можеш ништа да направиш. Баш ништа. Треба да се буши. Јест да је шешир сламен, али трака је кожна. Није то онај шешир са шареном траком на коме доминира љубичаста боја. Јок! Није тај. И то метнули на овакав луксузан, дамски, шешир траку од говеђе, тврде, коже. Права бокс кожа. Лудаци. И шта сад ја да радим по овој врућини. Глава ми закипела. А шило нисам понео. А лепо је говорио мој деда Николча, Синко, човек не иде нигде без бритву и без шило, па и деца се са шило праје.

7.

Са женом се никада не расправљајте који шешир треба она да стави на своју главу. Треба увек да имате на уму да жена све зна. Још ако је лепа, то је онда разлог више да јој повлађујете, и да јој се дивите. То би требало и ваше уживање да буде. Ако нећете ви, има ко хоће. Обавезно послушајте жену ако вам препоручи неки шешир. Кад год треба послушати жену, пожељно је да то буде нека озбиљна, отресита жена. Као мајка, на пример. Мени је мајка говорила, Немој синко да узмеш стару жену, јер тада ћете бити само двоје старих. Ех, да сам послушао своју мајку, ко зна где би ми био крај. И ко зна какав би се шешир керебечио на мојој глави. Овако сам само ћелав. Из овог угла добро ми стоји. Зато избегавам туп угао. А ако сте решили да будете рогоња, не треба вам тророги шешир. Не треба вам никакав.

8.

Сергеј Муравјев, Портрет писца, 2021.

Шешир се прави од филца. Филц је пресована длака. Има облик звона. Најчешће се прави од зечје длаке. Дакле, требало би да убијем зеца да бих носио шешир. А за њен шешир бих морао да убијем неколико недужних зекана. Нико, бре, неће да носи шешир од пасје длаке. Па кад падне киша да изгледа ко покисло псето. Шта би оне караконџуле тада рекле о расној равноправности зеца и пса? Као да зека нема право на равноправност! И ако има, то је само на цртежу. Оне, бре, натакаре шешир од зечје длаке, а лају на пасја уста. Зеца нису ни очувале, ни очупале, него су дозволиле да га одеру. А његову кожу су намакле на главу као Николчин стари шешир на страшило у ону нашу њиву на Керлино гумно. Не знам шта ће ми реч као! Али добро, нек остане. То је што се тиче зимског шешира. Мени се највише свиђа борсалино. Летњих шешира има да ти памет стане. Да их гледаш и да уживаш. Човек када види неки леп шешир, он у ствари види лепу жену. Да се не љуте даме због искрености, јер кад год је човек искрен оне мисле да лаже. Али, он кад види шешир, види је голу. Каква лепота. Какав раскош. Шешир је чудо.  Ја кад видим онај шешир, одмах се сетим Охрида.

             За сваки случај, требало би имати на уму да шешир није млеко, али може да прокисне. А није ни мед.

            Ако вам се не свиђа ова причица, накривите си шешир!

9.

Шешир служи човеку да покрије главу. Жени шешир служи да покрије главу или да покрије мане. Човек служи жени, а и шеширу. То су му, по правилу, велика задовољства. И ја бих рекао. Шешир служи човеку да га у згодним приликама скине са главе. Јер ако се поклони, а није га скинуо, или га није добро причврстио, може му шешир пасти. А може и глава да се откотрља. Него, пустимо те гадне ствари. Шешир је лепо скинути пред дамом.

            Шешир и жена се не позајмљују. Ако позајмите шешир, рачунајте на вашке. Обашка пицајзле. То су ти исто вашке, али које су завршиле специјализацију на неком од наших престижних универзитета.

            Шешир се скида и пред прецима. Ако ко то заборави, или сметне с ума, а мали је, онда га повуку за уво. За шта би друго? Ако је већ одрастао, онда га муну у ребра. Као вола. Ово не важи за даме. Оне су лепше без шешира, али не треба их убеђивати. Снаћи ће се оне. Гледајте ви своја посла! И не заборавите да скинете шешир тамо где треба.

10.

Шешири се могу (зло)употребити за разликовање људи од њих самих или за разликовање људи од будала. Шешир не служи само да се покрије ћела или да се у њега задене перо. Он је ту да вам скрене пажњу на лепоту. Требало би лепота сама да се покаже, али није на одмет ако вам изнад женског ока махне перце са њеног шеширића. Наравно да се разликују женски и мушки шешири. Па где су ту расна и родна равноправност? Није реч о мачкама и о псима. Реч је зекану. Зекан-звекан, може да буде и декан. Зар се шешири праве само од зечје длаке? Где су оне зечице? Штукле у подземље. Ено их у ноћним клубовима. Пси су постали џукеле. А керушу је узео Јесењин. Једно време су заједно базали по снегу. Лајали су на месец и на звезде. Кад се газда уморио, одвезао је керушу. Сада му она проноси славу, а ми само аплаудирамо. Постоје и жене које воле да носе мушке шешире. И обратно, има свакаквих људи. Са шеширом или без њега жени треба одобравати када покушава да те пређе, зато што она тада мисли да је у праву. А и ти мислиш на нешто. Такође независно од шешира.

11.

Ваши се преносе с главе на главу, и то помоћу шешира. Наравно помоћу добрих и лепих шешира јер неће нико да узме неки ружан, туђ, шешир и да га накекери на своју тинтару. Осим ако мора. Или ако му га неко други натакне. Туђински шешир никоме не стоји лепо, чак иако је леп и квалитетан. Ваши се преносе и мењањем страначких шешира и других капа. Најчешће се хране крвљу народа. Ако је народ малокрван, онда се ваши размиле тражећи жртве у других народа, народности тј. националних мањина. Ваши имају своје потомке, то су вам гњиде. Оне су по правилу далеко од вас и ви их осетите када почне да вас сврби, или преко пореза, а може и неки на други начин. Последњих година гњиде доноси ветар. А ветрова има сада у разним бојама. Неки тврде да су лично видели када је један изазвао олују јер је прднуо плаво. Неки тврде да су ту олују осетили. Неки је осећају и сада. Олуја је занимљива из простог разлога што то није обичан ветар. Ми Нишлије то осећамо преко поскупљења грејања, а јуче је био и струјни удар. Гадан курцшлус! Кад је то синуло, осветлило нам је пут до краја Европе. А власт каже, није то ништа, видећете како ће вам бити лепо у Европи. А то значи на оном свету. Додуше, епидемија је захватила целу државу. Мора неко да плати она силна извињења и жал за туђим жртвама. За наше рече Палански важи, Жали, Боже... Борсалино нико више не спомиње. Кад је мрак џаба ти шешир. Не види се ни када си пијан, а и свеједно је из ког шешира се вади зекан. У сваком случају, превара је у питању, чак иако је реч о избору патријарха.