Стојан БОГДАНОВИЋ: ЗИМОВАЊЕ У АГИЈА ТРИЈАДИ. ПРОЛЕЋЕ, 2023.

 

ЗИМОВАЊЕ У АГИЈА ТРИЈАДИ. ПРОЛЕЋЕ, 2023.

До лета има још двадест и три дана. Искористћемо ово време да зимујемо међу кокошима. После долазе вруће лето и вруће цене. Ми ћемо се хвалити да смо и ове године летовали у Грчкој. Причаћемо причу од прошле године, а она гласи, Провели смо се као никад.

Јутрос је на Солун "магла паднала од њума се ништо не види". Грци су искористили недељу. Није их омела ни кишица. Игранака је била до бесвести. Тањири су летели на све стране. Сада су измислили нови штос, да не би пуцале главе бацају салвете. Узме чова хрпу салвета и џитне је понад глава играча. Све гледајући ону играчицу која се извија на столу. Богме имало се шта видети. Облине до милине. Само не видех она београдска надувана уста. Српска „Задруга“ још није дошла до Грчке. Јутрос рано Агија Тријада је чиста као око. Кад стигоше да очисте онај крш? Да се човек само чуди.

29.5.23.

 

Изађох јутрос поред мора. Да хватам ваздух. Зинем као клен. Подупирем се штапом. У сусрет ми долази комшика тера кера. Скренух у улицу Константина Кафафија. Она за мном. Морао сам да шмугнем у цркву Свете Тројице.

 

На летовање ћемо ићи у Ниш.

29.5.23.

 

Док се Он смилује да пусти Сунце ја се спремам  да идем на пијац. Облачим дугачке гаће, тј. панаталоне, зимску јакну... О ценама ћемо после кад се вратим. Прошле године било је све по један евро, осим меда и ципура. Мед осам, а мед није лед, а ципуро исто осам. Морам ујутру да се прексрстим. У продавници је цена иста, али је на пијаци бољи ципуро. Комшика не воли ципуро. Она обожава ораду и црно вино. А то је за мене црњак. 3Ц (Црно месо, Црно вино, Црни лук) је божанствена формула за оне који су решили да цркну од гихта. Нећу сада док она спава о цени па да ми после стално натачиње на нос да јој радим нешто иза леђа. Могли смо као људи да пијемо ципуро из исте флаше. Тада бих је могао да потегнем мало више. Али цврц. Овако пијем из мале чашице, као кашичицом за кафу. Као да сам болестан.  Јбг.

30.5.23.

 

Видим да се многи хвале својом годишњицом матуре. Бар половина становништва су неписмени. То сте видели пре 3-4 дана. Ја не могу да се сетим када сам матурирао. Било је то одавно и не смета ми.

Када сам одлазио на специјализацију у Париз приложио сам превод факултетске дипломе, а Французи су ми тражили да сам завршио гимназију.

30.5.23.

 

Ципуро, што би ми рекли комовица, 9,80 евра, али пола литра. Скупо! Мастика је боља, али Северна Македонија нема море.

 

Парадајз: 1 е.

Краставац: 1 е.

Шаргарепа: 1 е.

Тиквице: 1 е.

Лимун: 1 е.

Јабуке: 1,60 е.

Јагоде: 1 е.

Паприке: 1 е.

Кромпир: 1, 29 е.

Помаранџе: 1 е.

Бели лук: 0,50 е комад.

Пиринач: 1, 40 е.

Орада: 10 е.

Белице: 4 е.

 

Грци мисле да су награбусили од цена. Нико не каже да је то због рата у Украјини. Цене су исте као прошле године, осим ципура. О нама не размишљају. Све су очи упрте у Турску. И власт и опозиција су се изјаснили за нове изборе. Турци завршише своју работу. Ердоган је председник. Остаје само још да Американци то схвате. За нас је то важно јер ће Срби диљем Србије у турским фабрикама да шију гаће за турску војску.

30.5.23.

 

Комшика је испарила. Требало је да заједно идемо на море. Али она воли лед. А лед зна и да пукне, па и да препукне. Овог пролећа ни Агија Тријада не оскудева у леду. Стуцала је тамо време на некакву теорему. А теорема без доказа то је цело ништа. Сад је мало померила гузицу на југ. Али теорема се не туца у чутуру с клчник као алева паприка, него у главу. Праву теорему још нико није открио. Зато је многи и траже. Неки верују да ће је пронаћи, а неки су је можда и пронашли па ћуте. Ја волим кад ми се смеши.

31.5.23.

 

Нема ни Руса ни Украјинаца. Заузети су својим послом. Овог зимског пролећа у Агија Тријади нема живо пиле. Газдарица си пушта филмове. Сваког дана смишља нову цену апартмана. Газда чисти лишће које ветар упорно доноси. Подиже и спушта сунцобране. А Сунце ко зна колико је далеко. Гостију нема.

Похабасмо зимску одећу да презимимо пролеће. А како ћемо презимити следећу зиму?

У Украјини постаје вруће и сви беже отуд.

Вруће је и на Косову.

Поетеса Милица Лилић је пре двадесетак година овако певала о Косову.

 

KOС ПЕВА

 

Кос пева :

Кос – ово

Метох – и ја

Бело под снегом сја!

А ја црн –

Ко трн за копље.

Снопље у стог

После жетве –

Сетве и плетве

Никад доста.

Кос- ово

Метох и ја,

Дал оста још шта?

Божура ли још цвет?

Клет није свет!

Невераа уз скут!

Црни се поље-

А ја над њим

Бдим и тужим:

Кос- ово

Кос- ово

Косово

Копчево!

 

Ових дана песму је на бугарски језик превела бугарска песникиња Елка Њаголова:

 

Милица Лилич

 

ПЕЕ КОС

 

Косът пее:

„Кос-ово...”

Метохия и аз –

тук всичко свети

под белия сняг!

А аз съм черна –

като връх на копие.

Снопи на куп

след жътва...

Сей и плеви,

а все не достига.

„Кос-ово...”

Аз и Метохия.

Дали още ще може

божур да цъфти?

Клет е светът ни!

Измяната в скута!

Черно полето,

а аз над него

бдя и тъжа.

„Кос-ово...

Кос-ово...

Косово!”

Коз за ястреби.

Копчето

закопчано!

 

            Сигуран сам да ће се до јесени пролепшати време. А да ли ће у Украјини стати рат и шта ће бити са Косовом то нико не зна. Смутно је време, али још се мути.

            Жена што беше до мене на плажи, лепа, млада, округлачка,  почешка се два-три пута, обрну се и оде. А ја као прави, аутохтони Пироћанац, нисам могао да прежалим бачене паре,  помислих се мало, па скочих у море за све паре. Проклете паре, ко их је па измислио?

2.6.2023.

 

Јутрос је грануло Сунце. Нема ништа од писања. Нисам ништа ни обећао. Ниш је потопљен. Везе су у прекиду. Све је без везе. Не знам да ли је стигао ферибот за Пирот.

Не перу се ноге у мутну воду. У мутном се лови.

Нишлије имају срећу да Пироћанци нису одврнули Завојско језеро. Нису се сетили!

3.6.23.

 

Комшика је разочарана због оне теореме чији је доказ тражила неколико дана по свим собама хотела (има их само две) у коме су је сместили рачунајући да ће ту бити најмирнија, а да ће се притом одморити и они математичари који су о њој сањали и покушавали да напишу нешто како би је придобили само за себе. Али ништа од њихових снова. Нису то ни били неки бог зна математичари. Она се ових дана закључала у један апартман тик до мене, овде у Агија Тријади, са њом је један крупан математичар, виђам га сваког јутра када поред мене протрчи са флашом у руци. Иде да напуни флашку са морском водом којом комшика пере зубе. Морска вода је одлично средство за пилинг, али она воли да плива међу математичарима. Право да вам кажем, да будем и ја једном искрен према себи, умало се нисам саплео. Жена је стварно лепа, а ја сам стар. Не јавља ми се. Патим. Боље да се не јави. Зна она шта може да доживи.

Ноћас је падала киша, а јутрос дува јак ветар. Скочићу у море, па шта буде. Не могу више да издржим. Морам  да се бућнем у слану воду.

3.6.23.

            Веома је важно истаћи тезу која се не може проверити. Бар не брзо.

            Са комшиком не могу да нађем заједнички језик. Она се бави неком високом математиком. Из Ниша је кренула за Солун и ту јој се изгубио сваки траг. Не зна се када ће се вратити у нормалу. Од снова се не живи.

           Бројим цркавице, сутра је пијац. Први дан после празника. Жив нисам што се ценовника тиче. Само да не почну Грци да примењују онај из Србије. Морам да оставим неку пару и за повратак. Гориво купујем у Северној Македонији, 1,12 е. У Грчкој (и у Србији) слична је цена евродизела, 1, 55 е (1, 54 е). Дакле, у Северној Македонији је јефтиније гориво скоро за 50 динара по литру. Ми смо увек у свему предњачили. Најскупља је наша власт, а што не ваља то вам је плус.

            Време се стабилизовало на 23 степена, а температура мора је као шприцерa. Повремено грми, али нема кише.

5.6.23.

Синоћ је било весело. Други дан празника. До поноћи су завијали и пљескали као да је свако од њих лично видео Духа. Јутрос спавају као заклани. Нико не спомиње ни Украјинце ни Американце, а ни Русе.

            У кафићу до мене особље чине Руси који су дошли из Грузије и један Србин. Њихове жене чисте околне апартмане. Тако је годинама.

            Прошлог уторка су ми Грци направили додатни трошак. Нису на пијаци изнели ципуро тако да сам морао да купим онај скупљи у продавници. Ваљда сам га од беса брже попио. Пола недеље сам био сув. Расточио сам се као старо буре. Јутрос на Духовски уторак молим се да се мало и грчки сељаци укључе у туризам и да донесу мало ципура.

             Рибу можете да закачите само ако пораните. Код нас у Србији колају приче да је здраво јести рибу. Рибарнице су пуне, али прасетине нема. Прича се и да су грчке рибе боље од оних које се срећу по нишким продавницама. Не знам како је сада у Београду.

6.6.23.

 

Пред крај зиме овог пролећа хтедох да гледам Ђоковића, али преноса не беше. Помислих да и Грци раде исто као наши, преносе само своје, па ћу моћи да гледам Циципаса. Али, авај, ни њега нису преносили. Као да су знали да ће изгубити. Већина Грка које сам синоћ срео

нису ни чули за њега.

Како ми истиче време све је лепше. Сунчано.

Зимовање овог пролећа у Агија Тријади ћу завршити за пар дана.

Сваког дана идем у Србију да видим да ли још пада киша. Види се јасно да још мишеви коло воде.
Одлазим редовно и у Русију и у Украјину. Разним каналима. И тамо су поплаве. Не зна се ко пушта воду, а ко лажне вести.

 

Ципуро на пијаци је јефтинији, а много бољи.

7.6.23.

 

Време је мало мрднуло. Комшика је то искористила. Cosmos Mediterraneean (Космос) је близу. Није то онај Космос одакле Руси и Американци надгледају покрете трупа у Украјини. Овај Космос лечи сујету, женама подиже морал, а мушкарцима се чини ако одреше кесу да су стварно људи. А томе доприноси велики број продавница тзв. брендиране робе. Нисам приметио да има турске робе као на вашару у Агија Тријади. На вашару је све за један евро, а у Космосу су космичеке цене, све за сто евра.

             Комшика је обукла бели сако и белу блузу. Сако има мали шлиц, а као да се шири надоле у облику звона, а блуза има два дугмета и два репчета која се везују у машницу тик изнад пупка. Да је ово било пре неку годину дошао би у обзир и пирсинг. Сада не. Сад је време тетоваже. Кад је жена лепа, а свака је лепа, све је то џабе. А мерак!

8.6.23.

 

            Како време брзо пролази све мање личим на себе. Покушавам да проникнем у дешавања, али слабо ми то полази за руком. Имам мерак... 

           Срећан сам што комшика није повела куче. Али то ће ми доћи на наплату када се будем вратио у Ниш.

           Ја волим гирос, а она једе само рибе. Тако је бар док сам будан. А ујутру, Слово иже...

           Поцрнела је као ђаво, а то је била и раније. И пре је била мачка, сад је мачка и по.

8.6.23.

Вратили смо се из Лидла, тамо је ко бајаги јефтиније него у мини маркету поред нас. Комшика је успут лабрцнула кроасан са шунком и качкаваљем. Није јој се свидео качкаваљ. Навикла на италијански, а воли пиротски. Ја остадох да правим коректуре, а она оде да се купа. Не прође пар минута. Ево је. Покисла као кокошка. Каже да је вода хладна.Ја волим ладан шприцер, али јајца се не кувају у ладну воду.  Макар да је морска. У Врањској Бањи  се кувају јајца. Овде у Агија Тријади још траје зима.

Везао сам се за Бога и ту ми више нико не може помоћи. А ако питате за гирос, одличан је. И шприцер, дабоме. Грци не пију шприцер, али ако је џабе, не одбијају. Мене се то уопште не сматра.

9.6.23.

 

Јутрос рано комшика каже да мора да иде да баци ђубре.  Старија госпођа која је у апартману тик до нас јој објашњава да има ту ближе неколико канти и да се сепарира ђубре како би се лакше рециклирало. Али комшика јој одговара да јој није тешко да оде до оних канти горе. Кад се после извесног времена вратила насмејана и весела каже да ми је купила пиво, па онако шеретски полако вади неки спреј за косу. Дакле, пиво је колатерала.

Време је било лоше, а сада је још горе. Синоћ је била олуја гарнирана са кишом. Море се узнемирило. Не знам шта му је. Сви су се разбежали и позатварали у својим скупим апартманима. Још су у затвору, а многи су и у заблуди да ће се време поправити, да ће доћи неко боље време... Неки чак мисле да ће победити. Генерали само броје мртве, док политичари скупљају поене.

10.6.23.

 

Комшика и ја кренусмо јутрос за Ниш. Све смо журили да на време стигнемо у Предејане. Ћевапи и лепиње са кајмаком. Када смо се напапали не знам зашто смо журили.

            У околини Врања смо промашили кишу. Због брзе вожње. Али нас је дочекала на изласку из Предејана. Такав пљусак нисам видео за свих ових осамдесет година. А кажу првих осамдесет је тешко, после све иде лако и брзо.

            Узјахао сам линију на утопуту кроз Гределичку клисуру која се једва назирала. Камионџије су се утркивале. Поред страшног пљуска који никада у животу нисам видео нисам видео ни овакве идиоте који возе те грдосије. Гурали су ме са аутопута. Једва извукох живу главу. Комшика је све време жмурила.

            Побегосмо из Агија Тријаде због зиме, а у Србији потоп. Не верујем да ће нас спасити избори.

12.6.2023.